„Да би медији и новинари могли да остварују своју, за демократско друштво изузетно важну функцију, веома је битно да представници власти и предузећа која су у јавном власништву, на прави начин извршавају своје обавезе према јавности У том погледу има помака на боље, али још увек и веома много проблема, због чега је неопходно да се коначно, на прави начин активирају законски механизми одговорности за кршење законом утврђених права јавности.
Све активности власти поебно располагање јавним новцем и великим јавним ресурсима, су легитиман предмет интересовања и анализе од стране новинара и медија. И изузетно је важно да се медији њима баве на основу поузданих и комплетних информација, односно докумената. Прокламовани принципи јавности рада власти морају се остваривати у стварности, не смеју остајати нa нивоу „папирних“ прокламација. Они обавезују власт да јавности пружа много више информација на најпогоднији начин, дакле не само на захатев, већ пре свега проактивно, јавним презентирањем докумената и базa података на Интернету.
Велику, неспорну обавезу државе мора да представља и обезбеђење личне безбедности новинара, што без сумње укључује и дужност државе да казни оне који ту безбедност угрозе. С тим у вези, немогуће је не сетити се да је протекло 20 година од смрти Даде Вујасиновић, 15 од смрти Славка Ћурувије и 13 од смрти Милана Пантића, а да истина и правда нису задовољени. Од изузетног је значаја да ти случајеви коначно буду расветљени и разрешени као гаранција да се ништа слично у Србији више никад не сме и неће поновити.“