„Новинари и медији све више користе права из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и тако стављају закон у функцију информисања најшире јавности и демократске контроле јавности над радом власти. Веома је важно да представници власти и предузећа која су у јавном власништву разумеју обавезе које имају према новинарима и медијима као представницима јавности и на прави начин одговарају на њих. У том погледу евидентни су помаци на боље али проблема још увек има много због чега сам више пута упозоравао на то да је неопходно да се на прави начин поставља питање одговорности за кршење законом утврђених права јавности.
Прокламовани принципи јавности рада власти укључујући и приступање наше земље међународним иницијативама као што је Open Government („Отворена Влада“) не смеју остајати нa нивоу прокламација. Они обавезују власт да јавности пружа много више информација на најпогоднији начин, проактивно, јавним презентирањем расположивих база података и на Интернету. Иако и с тим у вези има одређених помака, не можемо бити задовољни постојећим нивоом електронске комуникације наше власти и јавности, ту се ствари морају много брже мењати.
Држава дугује новинарима и личну безбедност, што без сумње подразумева и обавезу да казни оне који ту безбедност угрозе. С тим у вези, неопходно је и овом приликом подсетити на то да је од смрти Даде Вујасиновић протекло 19 година, 14 од смрти Славка Ћурувије и 12 од смрти Милана Пантића а да ни јавност, ни истина, ни правда нису добили сатисфакцију. Изузетно је важно да ти случајеви буду коначно разрешени. И због прошлости, а поготово због будућности, као гаранција да се ништа слично у Србији више никад не сме и неће поновити.“