Кључно је да људи буду упознати с тим да имају право на информацију, а да држава има обавезу да им је доставља – рекао је Поповић.
Амбасадор САД Мајкл Полт указао је да је само 310 установа поднело одговарајуће одговоре на захтев у складу са законом, да су бројни случајеви да су органи власти одбили да доставе информације кад их затражи Повереник, а да чак у једном случају није дошло до поступања према одлуци Врховног суда. Као позитиван пример навео је грађанина који је посумњао у рад радника Србијапута на наплатним рампама и затражио информације о томе, а у међувремену је ухапшена група осумњичена за то кривично дело.
Шеф Мисије ОЕБС Ханс Ула Урстад нагласио је да је од кључног значаја примена Закона јер слободан приступ информацијама чини добру Владу и да она треба да поздрави разматрање њиховог рада од стране грађана. Потпредседница Владе Србије Ивана Дулић Марковић оценила је да је што се тиче примене закона „у Влади могло бити боље“, као и у њеном министарству, и додала да је за то потребна „добра воља и унапређење капацитета у администрацији“.
Председник НУНС Надежда Гаће указала је на то да грађани морају много директније постављати питања власти, јер „ми смо је одабрали“. М. М.
Конкуренција за награду
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, уручујући награду Поповићу, навео је да је у ужи избор за њу ушло 15 институција на локалном, градском и републичком нивоу. У конкуренцији су били и Врховни суд Србије, Скупштина Србије, Народна банка Србије, министарства здравља и финансија, али и Извршно веће и Скупштина Војводине. Град Нови Сад је био међу кандидатима, као и општине Смедерево, Шабац и Прокупље, а од правосудних институција кандидовали су се окружни судови у Београду и Новом Саду и Пети општински суд. Шабић јуче новинарима није желео да говори о институцијама које су „шампиони у несарадњи“, наводећи да о њима говори 364 дана годишње. Он је навео да у обележавање овог дана мора да се укључи и држава, јер „то није само дан бораца за људска права, већ и државе“.