Doprinos građana

Pre neki dan doktor N.N. mi je uputio e-mail u kome stoji: „Evo, po povratku sa godišnjeg odmora saznao sam da su, za to vreme, protokoli Hitne medicinske pomoći iznenada vraćeni. Ne znam da li je to rezultat neke inicijative iz vaše kancelarije ili je jednostavno neko od mojih saradnika na poslu samo dojavio MUP-u da je pokrenuto pitanje, pa su ovi protokole brže-bolje vratili“. Ne mislim da za to imam neku posebnu zaslugu, jer bez pravnih i faktičkih mogućnosti da kao državni organ reagujem, jedino što sam uradio jeste to da sam o problemu progovorio javno, a ne znam da li oni koji su se „bavili“ protokolima baš prate „Blic“ ili Blog B92. Ali, vest me je obradovala jer, šta god da je razlog, dobro je da su protokoli opet na pravom mestu. A još bolje to što ovaj događaj upućuje na nešto kad su u pitanju ljudska prava, izuzetno bitno. To – da u borbi za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava odlučujući doprinos daju sami građani. Njihova spremnost da radi ostvarivanja i zaštite tih prava ukažu na probleme, da otvoreno govore o njima, da traže njihovo razrešavanje, da insistiraju na tome nije jedina, ali je bar u ovom trenutku osnovna, najbitnija pretpostavka da na tom planu stvari kod nas konačno krenu nabolje.