Шта ће у пракси значити могућност да повереник за информације од јавног значаја има увид у податке из истраге, податке о особамакојесу под кривичним прогоном, податке о прислушкивању и прибављању доказа и слично?
Повереник за информације је истовремено и повереник за заштиту података о личности. Подаци о људима који су под истрагом односно кривичним прогоном су подаци о личности а прислушкивање, праћење и слични начини прибављања доказа су неки од бројних начина обраде података о личности. Посао повереника је да свим грађанима, дакле и особама које помињете, обезбеди да се са подацима о личности поступа у складу са законом, као и да се обрада тих података врши искључиво на начин предвиђен законом и у законом утврђене сврхе, без обзира на то да ли обраду врши библиотека, Завод за здравствено осигурање или БИА. Да би повереник то могао да ради неопходно је да има увид у све релевантне податке, значи и ове које сте навели.
Осим тога, у одређеним околностима, подаци које спомињете не морају бити занимљиви само са становишта заштите података о личности већ могу представљати и информације од прворазредног јавног значаја. Зар то, говорим хипотетички, примера ради не би биле информације о евентуалном масовном незаконитом прислушкивању грађана?
На који начин штитите права грађана који су под истрагом или мерама прислушкивања и праћења, а да притом штитите и интерес државе?
Повереник има обавезу да штити све грађане, па и те које спомињете, од незаконите обраде њихових података. Повереник је стога дужан да провери и да ли се те мере које представљају специфичне облике обраде података спроводе на законит начин. Ако се увери да је тако, он се, наравно, неће даље мешати у рад истражних органа или органа безбедности, а податке с којим се упознао чуваће као тајну. Ако међутим провером утврди да се мере предузимају противно закону, да се дакле врши незаконита обрада података о личности, наредиће да с обрадом престане а прикупљени подаци униште.
Зашто је за повереника важно да има доступне информације о заштићеним сведоцима и особамаса прикривеним идентитетом?
С принципијелног становишта то је битно јер, као што сам рекао, мора имати приступ свим подацима потребним за вршење функције. С практичног становишта, та могућност је много мање занимљива. На пример, иако је повереник, и до сада, по важећим законима, имао право приступа свим информацијама без ограничења, буквално ниједном није затражио приступ подацима које помињете. Не верујем да ће и убудуће. Просто, овлашћења која има на располагању не служе му за задовољавање радозналости, већ за вршење функције. Наравно, потреба за приступ таквим подацима би могла бити оправдана само у изузетно ретким случајевима, на пример да се особа са заштићеним идентитетом обрати тражећи заштиту због неадекватне обраде или чувања података о његовој новој личности што је заиста мало вероватно.
Да ли су овим законом на било који начин заштићени инсајдери?
Само најначелније, декларативно, а практично нису. Нажалост нису ни тек усвојеним Законом о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, иако је у ту сврху Заштитник грађана поднео квалитетан амандман. Заштита инсајдера остаје проблем којим ћемо морати још да се бавимо.
Закон о тајности података бави се и заштитом података о личности. Да ли ће подаци о личности бити добро заштићени овим законом? Можете ли нам појаснити суштинске одредбе о томе?
Бави се у мери у којој је то нужно. Међутим, кад је у питању заштита података о личности, централно место припада закону о заштити података о личности и његовој примени, с чим има много проблема. Имајући у виду вишеструки значај тог питања, посебно у контексту европских интеграција, њему, на државном нивоу, мора бити посвећено много више пажње.