Saopštenje za javnost, 09. 04. 2010.

„I popis i izbori za nacionalne savete su aktivnosti koje podrazumevaju obradu podataka o ličnosti, uključujući i obradu onih podataka koji su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti utvrđeni kao naročito osetljivi podaci, kao što su npr. nacionalna pripadnost ili veroispovest. To, shodno zakonu, podrazumeva da se obrada podataka može vršiti isključivo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim podacima se radi. Nije suvišno podsetiti na to da taj pristanak mora biti jasan i nedvosmislen i dat u pismenoj formi, a da se u slučaju da je reč o nepismenim licima pristanak mora potvrditi izjavom koju potpisuju dva svedoka.

Uz to, zakon podrazumeva i da se obrada naročito osetljivih podataka štiti i posebnim merama zaštite. Te mere, trebala je, prema zakonu, da utvrdi Vlada posebnom uredbom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona. Ali, iako je taj rok istekao još početkom aprila prošle godine, ta uredba nije doneta. Posledica toga je da posebna zaštita naročito osetljivih podataka ostaje obična proklamacija, a da je u praksi nema. Tako nešto nije samo u apstraktnoj suprotnosti sa našim zakonom i preuzetim međunarodnim obavezama, već podrazumeva sasvim realnu, konkretnu, ozbiljnu mogućnost ugrožavanja prava građana. Iz razloga koje je suvišno objašnjavati se svuda u demokratskom svetu zaštiti naročito osetljivih podataka posvećuje velika pažnja i zato je veoma važno da što pre dobijemo bar minimalne normativne okvire zaštite, a da se potom uporno i dosledno insistira na njihovoj primeni.“