Тај рок за образовање и достављање евиденција Поверенику је истекао још 04.11.2009. године. То би, сходно претпоставци да субјеката који су руковаоци подацима о личности има преко 300.000, могла за последицу да има покретање праве лавине прекршајних поступака. Међутим, у конкретним околностима покретање тих поступака било би у супротности са начелом правичности. Наиме, прва претпоставка за успостављање нове евиденције било је, по закону, то да Влада донесе Уредбу којом се уређују обрасци за вођење евиденције и начин вођења евиденције о обради података о личности. Али, нажалост, та Уредба је донета са великим закашњењем, тек 10.07.2009. године. Тако је “потрошено” ¾ рока који су руковаоци збирки података имали, наравно, без њихове кривице.
Стога, Повереник сигурно неће инсистирати на прекршајној одговорности руковаоца и настојаће да им омогући рок од годину дана од дана успостављања Регистра, дакле до 15. маја 2011. Али, то ће имати смисла само ако руковаоци одговоре на прави начин – извршавањем обавеза и пуњењем регистра. “Леп”, модеран, електронски али празан Регистар, не вреди много. Не може обезбедити ни боље услове за заштиту људских права ни “пролазну” оцену посматрача ЕУ. Али, више одговорности и ентузијазма у извршавању обавеза свих, а посебно органа власти могу да нам обезбеде и једно и друго.