Значајан допринос настојањима да се регулише располагање личним подацима у ове и сличне сврхе дао је Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, формирањем и објављивањем Централног регистра у који су дужни да се упишу сви они који, из било ког разлога, праве збирке података о личности. Међутим, рок за упис у Централни регистар, у којем би требало да се евидентирају збирке података о личности, истекао је још у новембру 2009. године, али је од око сто хиљада субјеката који су у обавези да се у исти упишу, то урадило тек неколико десетина и само једно министарство.
Збирке података о личности могу имати мали предузетници, велика предузећа, банке, осигуравајућа друштва и државни органи, и сви су обавезни да се упишу у регистар који је постављен и на Интернет сајт повереника за информације од јавног значаја. Сврха Централног регистра је евидентирање сваке збирке података о личности и он пружа могућност да свако сазна ко обрађује те податке, из ког разлога и коме су доступни.
Према речима Шабића највеће збирке података о личности имају Завод за здравствено осигурање и Министарство унутрашњих послова. Затим следе Завод за пензијско и инвалидско осигурање, Пореска управа и Министарство за државну управу, а великим збиркама располажу и нека државна предузећа попут Електродистрибуције или Телекома, поједине банке и осигуравајућа друштва.
Шабић истиче да је посебно забрињавајуће то што државни органи нису испунили обавезу уписа у регистар, иако се запрећене казне крећу и до милион динара. Свако ко води било какву евиденцију која садржи личне податке грађана, мора се уписати у регистар, а најважније је, како каже Шабић, да то учине крупне државне институције.
– У највећем броју случајева неиспуњавање ове обавезе је последица неинформисаности и неразумевања садржине новог закона и до сада непостојећих обавеза. И влада је веома каснила са доношењем уредбе која је требало да појасни начин испуњавања обавезе. Због тога нисам и нећу још извесно време покретати прекршајне поступке – наводи Шабић за „Политику”, напомињући да ће, уколико се нешто битније не промене, почети с покретањем прекршајних поступака пред крај године и то најпре против неодговорних органа власти.
Личним подацима грађана у Србији могу приступити они који за то имају сагласност људи о чијим је подацима реч или они који су за то изричито овлашћен законом. Према речима повереника, подаци су адекватно заштићени само у случају уколико не могу доћи у посед трећег лица и ако се не користе у друге сврхе осим оне за које постоји сагласност, односно законско овлашћење.
– Иако је у складу са нашим Законом о заштити података о личности предвиђена посебна заштита осетљивих података као што су национална припадност, вероисповест, здравствено стање и слично, такве заштита не постоји, јер влада још није утврдила одговарајућу уредбу. Рок за доношење уредбе истекао је пре више од годину дана, али и поред мојих упозорења она још није донета – истиче Шабић.
Грађани имају право да буду обавештени о обради својих података и имају право увида у те податке, а могу и да захтевају исправку, допуну, ажурирање или брисање, као и прекид обраде података, ако су за то испуњени законски услови.
– То је лично право сваког грађанина и подразумева лично ангажовање. Дакле, обавештења о подацима не добијају се аутоматски. Заинтересовани треба да комуницирају са институцијом која располаже њиховим подацима, а уколико имају проблем да остваре своје право могу се обратити поверенику – објашњава
Родољуб Шабић. Додаје да ово право може бити ограничено у ситуацијама када би давање обавештења озбиљно угрозило интересе јавне и националне безбедности или радње спречавања и гоњења за кривична дела.