“Јавности је је донекле познато да је због специфичних околности у којима делује орган на чијем челу се налазим сваке године “враћао” у буџет значајан, врло велики проценат средстава који је имао на располагању. Иста ситуација је и ове године.
Уштеде односно нетрошење расположивих средстава последица су неколико фактора. Прво, настојања мојих сарадника и моја да са расположивим средствима поступамо максимално рационално. Друго, чињенице да је Повереник сваке године успевао да за пројекте и активности које спроводи обезбеди значајну материјалну подршку страних донатора. И треће, најбитније, јер Повереник због тога што нема на располагању простор ни изблиза адекватан реалним потребама, у континуитету ради са веома малим бројем сарадника, далеко мањим од пројектованог. И у овом тренутку кад Повереник има највише сарадника од оснивања, тај број је отприлике 2,5 пута мањи од пројектованог броја.
Нисам превише срећан због великих уштеда односно великих износа непотрошених средстава јер се са њима, уз претпоставку да сам располагао са одговарајућим бројем сарадника, могло урадити више, пре свега, на плану ажурности у поступању по жалбама грађана. Али, кад је ситуација већ таква каква је, моји сарадници и ја били би веома задовољни ако би уштеђена средства била усмерена тамо где су најпотребнија, а мислимо да су у овом тренутку најпотребнија пострадалом граду Краљеву. Апеловао сам на министра Марковића да у сарадњи са Министарством финансија изнађе начин да тако и буде, и то што пре.
Апелујем и на друге који се евентуално налазе у сличној ситуацији као Повереник да ураде исто.”