„Лаици могу да не знају, али већ и студенти права морају знати да оваква тужба (тужба првостепеног органа против решења другостепеног) није допуштена. Као што морају знати и то да чак и у ситуацијама кад је тужба допуштена она, сама по себи, не одлаже извршење решења. Заиста је тешко поверовати да такав, студентски ниво знања не постоји у органима власти и државним предузећима.
Утолико више забрињава да од укупно 150 тужби поднетих против Повереника за информације од јавног значаја готово половину, 65 чине недопуштене тужбе органа власти или државних предузећа. Врховни и, од 1.јануара прошле године, у складу са новом организацијом правосуђа, Управни суд до сада су одлучивали о 57 таквих тужби (остале су још у процедури) са идентичним исходом. Све тужбе су наравно одбачене као недопуштене. Међутим, и након тога у поновљеним, практично идентичним ситуацијама неки су поново подносили недопуштене тужбе. Недавно је управо то учинио чак и један суд.
Зато би, иако је број оваквих тужби у односу на укупан број предмета код Повереника врло мали, морало бити неспорно да се ситуација у којој државни органи и предузећа свесно игноришу своје обавезе и користе недопуштена средства, умотана у провидну „правну“ обланду, ради изигравања Уставом зајамчених права грађана и пореских обвезника и то све управо о трошку пореских обвезника, не сме толерисати. Њу извесно не може разрешавати само Повереник изрицањем релативно скромних казни које (тек од недавно) има на располагању. Време је да јој сви одговорни, укључујући, Владу, Народну скупштину и Високи савет судства, посвете одговарајућу пажњу. „
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је данас упозорио да се наставља штетна пракса да неки органи власти и јавна, односно државна предузећа покушавају да избегну односно одложе извршавање налога из решења Повереника за информације, (иако су она по закону обавезујућа, коначна и извршна) подношењем недопуштених тужби Управном суду.