„Почетком ове године по мом налогу, поводом пријава грађана и текстова објављених у медијима, спроведен је поступак надзора над спровођењем и извршавањем ЗЗПЛ од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Непосредан повод за то били су наводи грађана да Фонд ПИО од пословних банака прикупља податке о личности пензионера који одређено време нису подизали средства са својих рачуна, или која су за располагање рачуном овластили треће лице.
У поступку надзора извршен је увид у фотокопије уговора које је Фонд закључио са 31 пословном банком. На основу садржине уговора и поступања уговорних страна констатовано је да се разменом података врши обрада бројних података о пензионерима корисницима рачуна, али и о трећим лицима која су располагала овлашћењима за располагање на текућим рачунима (ЈМБГ, име и презиме, адреса, број рачуна датуми промена итд.) супротно одредбама ЗЗПЛ.
На оцену Повереника да је реч о обради података која је по Закону о заштити података о личности недозвољена нису могли утицати наводи Фонда да „примењује све расположиве начине да дође до сазнања да ли и даље постоје услови за коришћење права из пензијског и инвалидског осигурања.“
Правни основ за обраду података о личности могу бити закон или пристанак лица о чијим подацима се ради. Без обзира на евентуалне недостатке у садржини или у примени Закона о пензијском и инвалидском осигурању уговори између Фонда ПИО и пословних банака не могу бити ваљан начин за отклањање тих недостатака јер нису ваљан правни основ за обраду података о личности.
Непостојање одговарајућих механизама који би Фонду омогућили располагање свим подацима потребним за његов рад или боље речено недовољно ефикасна примена постојећих механизама никако не могу да буду разлог који би оправдао обраду података супротну ЗЗПЛ и задирањe у приватност појединаца у мери већој од законом дозвољене.“