„Овакве захтеве тужилаштва заснивају на члану 282. ЗКП-а који, поред осталог, предвиђа да тужилаштво може „поднети захтев државним и другим органима и правним лицима да му пруже потребна обавештења.“ С тим у вези, уз услов да се та законска норма коректно тумачи, не би требало да буде било шта спорно.
Али, коректно тумачење нужно подразумева да мора бити неспорно да се та норма не односи на податке који су предмет посебних уставних гаранција људских права и које било коме, па разуме се и тужилаштву, могу бити доступни само под условима и на начин утврђен Уставом.
То извесно важи за листинг комуникација физичког лица, на који се односе уставне гаранције о тајности писма и других средстава комуницирања из члана 41. Устава. Приступ овим подацима, по изричитој одредби Устава, дозвољен само на основу одлуке суда. Зато захтеви тужилаштва усмерени на прибављање оваквих података без одлуке суда, притом још пропраћени стављањем у изглед новчаних казни представљају прекорачење овлашћења које тужилац има по ЗКП-у и истовремено кршење наведених уставних гаранција.
Уз то, независно од наведеног морам да упозорим и на забрињавајућу чињеницу да се овакви захтеви за задржаним подацима из електронске комуникације достављају „отвореном“ поштом, без икаквих ознака поверљивости, што је не само супротно релевантним одредбама Закона о електронским комуникацијама већ, будући да ову деликатну обраду података чини доступном недефинисаном ширем кругу лица представља и посебан ризик повреде угледа и других права грађана.“
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да поједина основна јавна тужилаштва захтевима упућеним операторима фиксне и мобилне телефоније за издавање листинга комуникација појединих лица прекорачују овлашћења која јавна тужилаштва имају по закону и истовремено угрожавајау уставне гаранције и права грађана.