„Устав Србије утврђује да се „прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом.“ У складу са тим, Закон о заштити података о личности у члану 16. утврдио је да подаци о здравственом стању (дакле и о побачају и сл.) спадају у групу тзв. „нарочито осетљивих података“ који се могу обрађивати само на основу пристанка лица о чијим подацима се ради. Meђутим, у ставу 2. истог члана Закона остављена је могућност да се подаци о здравственом стању, уз још неке, изузетно могу обрађивати и без пристанка ако је то предвиђено неким законом.
Дакле, с формално-правног становишта одредбе Закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља нису супротне Уставу или Закону о заштити података о личности. Лично волео бих, мислим да би било боље да је законодавац изабрао неки други, по приватност мање инвазиван механизам за контролу постојања основа за остваривање права из закона. Међутим, имајући у виду да се законодавац определио за овакво решење, нужно је указати на неколико ствари у вези с применом закона.
Прво, једина сврха овакве обраде података је утврђивање престанка основа који је услов за остваривање права по основу посебног облика здравственог осигурања. Сходно томе, обавеза достављања података о побачајима и случајевима мртворођене деце односи се само на жене које остварују право по овом посебном закону (без њега немају осигурање), а никако не на све труднице и породиље.
Друго, обрада података о личности ван утврђене сврхе је недопуштена. Сходно томе, обрада података у друге сврхе а поготово формирање било каквих „регистара“ или посебних база података о женама које су извршиле побачај и сл. били би потпуно незаконити.
Треће, неопходно је да надлежни обезбеде да начин достављања и обраде оваквих података буде такав да на неопходни минимум сведе круг лица којима су подаци доступни.
С тим у вези, нажалост, морам још једном да подсетим на то да Влада Србије доцни готово пет година са доношењем Уредбе о заштити нарочито осетљивих података и да је и овом приликом позовем да ту своју законску обавезу коначно испуни.“
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом дилема и питања која су се у медијима и јавности појавила у вези са одредбама Закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља којима се утврђује обавеза лекара и здравствених установа да обавештавају Републички фонд за здравствено осигурање о прекидима трудноће и мртворођеној деци, оцењује да је неопходно да органи надлежни за примену закона предузму све што је потребно да би се дилеме отклониле и предупредиле евентуалне злоупотребе, односно повреде права на заштиту података о личности.