Ograničavanje prava javnosti – samo izuzetno, samo ako je predviđeno zakonom i samo ako je neophodno

„Ustav Srbije u članu 51. stav 2. jemči pravo na pristup podacima koji su u posedu vlasti, u skladu sa zakonom. Zakon o slobodnom pristupu informacijama utvrđuje i razrađuje ovo pravo i pored toga u članu 8. izričito predviđa da ono može biti ograničeno samo izuzetno i samo „ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu i zakonu“.

Odredbe ugovora sa subjektima iz inostranstva kojima se predviđa da su doslovno sve informacije o pravnim poslovima na koje se odnose poverljive i da naša javnost ni jednu informaciju ne može dobiti bez dozvole stranog partnera, su očigledno suprotne odredbama ustava i zakona. Takvim ugovornim odredbama dezavuiše se odredbe našeg javno pravnog poretka odnosno njihova primena stavlja u zavisnost od volje stranih partnera, što nije prihvatljivo.

Događanja u vezi sa ovim slučajem morala bi da predstavljaju upozorenje na to da su svi naši organi vlasti dužni da svoje postupanje u potpunosti usklade sa obavezama koje imaju po našem Ustavu i zakonu. To se, naravno, odnosi i na zaključivanje aranžmana sa stranim partnerima. Nigde u svetu se komercijalnim ugovorima ne može zadirati u javno pravni poredak. S tim u vezi podsećam da i naš Ustav predviđa da čak i ratifikovani međudržavni ugovori moraju biti u skladu sa njegovim odredbama.“