„Podaci o dugovanjima za pružene komunalne usluge ili podaci o neplaćenim porezima i doprinosima jesu informacije od javnog značaja. Ali onda kada se tiču privatnosti i drugih prava ličnosti njihovo objavljivanje podležu ograničenjima utvrđenim članom 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Dakle, prilikom saopštavanja odnosno stavljanja na uvid javnosti ovakvih informacija organ vlasti, odnosno preduzeće dužno je da isključi lične podatke, one kojima se građanin, fizičko lice može identifikovati. Ove obaveze nema samo ako postoji izričit pristanak lica o čijim podacima se radi ili onda kada je to lice svojim ponašanjem dalo povoda da se te informacije objave (npr. tvrdi da je uredno izmirio zakonske obaveze, da ništa ne duguje i sl.).
Ali pomenuta ograničenja shodno samom članu 14. Zakona ne moraju se primenjivati uvek, bez izuzetka. Neće se na primer primenjivati kada se radi o ličnosti od interesa za javnost, naročito ako je reč o nosiocu državnih ili političkih funkcija, a informacija je važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši.
Postojanje relevantnih okolnosti za (ne)primenjivanje ograničenja iz člana 14. Zakona organ vlasti ili preduzeće koje daje informacije dužno je da ceni u svakom konkretnom slučaju.“
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je pojačano interesovanje javnosti i medija za podatke o dugovanjima po osnovu javno komunalnih usluga ili javno pravnih obaveza, kao što su porezi i doprinosi i sl., i legitimno i logično, ali istovremeno i upozorava da takve informacije kada se tiču fizičkih lica mogu zadirati u privatnost građana i da, s tim u vezi, prava javnosti podležu zakonom utvrđenim ograničenjima.