„Примера повреда права на заштиту података о личности има недопустиво много. У неким медијима појављују се, по закону иначе „нарочито осетљиви подаци“ из медицинских досијеа, резултати полиграфског испитивања осумњичених, комплетни садржаји исказа притворених сведока, иако би готово извесно покушај да се до њих дође нпр. коришћењем права из Закона о слободном приступу информацијама био одбијен јер је реч о „тајни“ или „да то не би угрозило ток поступка“.
Најгоре од свега је објављивање информација којима се ако не директно, ипак сасвим јасно идентификују малолетне жртве неког кривичног дела, укључујући чак и силовање, инцест или сличан грозан догађај с којим је жртва била суочена.
Поштујем законом зајемчено право новинара да не одају свој извор информација, не тражим и не очекујем да то учине. На новинаре и медије само апелујем да се уздрже од објављивања информација којима се грубо вређа приватност и подсећам да су сами у свој етички кодекс уписали: „Чaк и укoликo нaдлeжни држaвни oргaни oбjaвe пoдaткe кojи спaдajу у дoмeн привaтнoсти пoчиниoцa или жртвe, мeдиjи ту инфoрмaциjу нe смejу дa прeнoсe. Грeшкa држaвних oргaнa нe пoдрaзумeвa „дoзвoлу“ зa кршeњe eтичких принципa прoфeсиje.“
Међутим, у вези са реалном могућношћу да се добар део поменутих података о личности дистрибуира из државних органа желим да нагласим да се ради о нечем што је инкриминисано и кривичним законом. Подсећам да чл. 146 КЗ предвиђа да ће се службено лице кoје пoдaткe o личнoсти кojи сe прикупљajу, oбрaђуjу и кoристe нa oснoву зaкoнa сaoпшти другoм или упoтрeби у сврху зa кojу нису нaмeњeни, кaзнити зaтвoрoм дo три гoдинe.
Повереник наравно не може водити кривичне поступке, то је посао за то законом предвиђених органа. Мислим да је заиста крајње време да они појави о којој говорим посвете потребну, много већу пажњу.“