Nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u agenciji za privredne registre

„Ovaj, neuobičajeni novi način obrade podataka lica koja pristupaju arhivu APR-a izazvao je određeno uznemirenje u javnosti, posebno u krugovima novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom.

Oni ukazuju ne samo na to da je svrha ovakve obrade podataka sasvim nejasna, već i na realnu opasnost da informacije o tome da su predmet njihovog istraživanja i interesovanja kompanije ozbiljnih kriminalaca ili korumpiranih političara, na različite načine mogu biti učinjene dostupnim vlasnicima tih kompanija, što novinare može dovesti u nezgodan, čak i opasan položaj.

Realnu mogućnost takvih rizika ilustruju činjenicom da su vrlo brzo po uvođenju novog „sistema“ informacije o novinarima koje su se interesovali za određene firme dospele u javnost, čak i objavljene u medijima.

Međutim, čak i nezavisno od rizika na koji novinari ukazuju u vezi sa novouspostavljenim načinom obrade podataka korisnika arhiva APR-a, već na formalno pravnom nivou, otvara se niz elementarnih, nezaobilaznih pravnih pitanja. Naime, shodno čl. 42 Ustava RS obrada podataka o ličnosti uređuje se zakonom. Dakle, i pod uslovom da se smatra da obrada podataka kakva je uvedena ima smisla i opravdanja, osnov za nju bi morao biti obezbeđen jasnim i nedvosmislenim odredbama zakona, bilo o APR-u, bilo nekog posebnog zakona. Tim zakonom bi, razume se, pored ostalog, morala biti definisana svrha obrade, kao i krug ličnih podataka koji se obrađuju, a koji bi morao biti srazmeran svrsi. U odsustvu pomenutih elemenata, shodno članu 8. ZZPL, obrada podataka o ličnosti je nedozvoljena.

Budući da, najblaže rečeno postoje veoma ozbiljne dileme u vezi sa svim ovim pitanjima, zatražiću od Agencije da se o njima bez odlaganja izjasni, a nakon toga i sprovođenja neposrednog nadzora na licu mesta doneti odluku o daljim merama.“