Примера ради, само на интернет презентацији Управе јавних прихода града Београда, објављен је документ од 1.027 страница, од којих свака појединачна страница садржи око 50 ЈМБГ.
Јединствени матични број грађана (ЈМБГ) представља индивидуалну и непоновљиву ознаку идентификационих података о грађанима, и као такав је врло погодан податак за претраге у базама података о личности, те самим тим и веома употребљив за разне облике злоупотреба. Природа интернета као медијума, неограничене могућности за преузимање и умножавање објављених података, те чињеница да закон не прописује колико дуго ће подаци остати објављени на презентацијама пореских органа, могућност злоупотребе мултипликују.
Уносом ЈМБГ у разне апликације (нпр. бирачки спискови) на интернету могу се вршити претраге на интернет презентацијама локалних самоуправа или државних органа власти које као резултат могу дати друге податке о личности носилаца ЈМБГ/ПИБ: име и презиме, адреса становања, бирачко место. Дакле, велики број личних података чини се, без сврхе и оправдања, доступним недефинисано великом кругу лица.
Оваква обрада података, заснована на подзаконском акту уместо на закону, супротна је Уставној одредби чл. 42 која налаже да се „обрада података о личности уређује законом“.
Истовремено она је и несврсисходна будући да се сврха лако може остварити и без задирања у приватност а истовремено, са становишта могућих злоупотреба, непотребно ризична.
Због свега наведеног Повереник је затражио од Министарства финансија да приступи променама Правилника о пореском идентификационом броју.