„Усвајајући Стратегију, Влада Србије је утврдила да ће „Акциони план за спровођење Стратегије, с дефинисаним активностима, очекиваним ефектима, носиоцима конкретних задатака и роковима за извршење задатака, донети у року од 90 дана од дана објављивања.“
Влада је тада утврдила и да ће „формирати посебно радно тело које ће надзирати обезбеђење услова и спровођење Стратегије и Акционог плана, вршити координацију државних органа у циљу ефикасног функционисања система заштите података о личности, извештавати надлежне органе о спровођењу Стратегије и уоченим проблемима при њеној реализацији и иницирати измену Стратегије, у складу с новонасталим потребама или уоченим недостацима.“
Ни после шест година немамо Акциони план, ни „посебно радно тело“, а „логична“ последица је и изостанак низа неопходних и нормативних аката и активности.
Вероватно најапсурднија илустрација наведеног је чињеница да Влада са доношењем Уредбе о заштити нарочито осетљивих података, у односу на рок утврђен Законом о заштити података о личности, доцни више од седам година! Али, важније је да четири године доцни са Предлогом новог Закона о заштити података о личности. Није помогло ни то што је пре скоро две године Повереник припремио и ставио Влади на располагање комплетан Модел новог закона.
Апсурдна доцња у вези с доношењем Акционог плана, постала је и предмет упозорења Европске комисије. Влада је у акционим плановима за испуњавање препорука ЕК предвиђала да ће Акциони план за спровођење Стратегије заштите података донети средином 2013. Али га није донела. Поводом поновљених примедби ЕК утврђен је као нови рок средина 2014. итд., али, Акциони план за спровођење Стратегије до данас није донет. Мање више исто ствари стоје и са доношењем новог Закона о заштити података о личности.
Наведене чињенице ће нужно представљати проблем са становишта предстојећих преговора о Поглављу 23 са ЕУ. Међутим, још је важније, што ће представљати константан извор проблема са становишта заштите права коју држава дугује својим грађанима.
Повереник ће својим активностима наставити да та права штити. Међутим, у конкретним околностима то објективно представља „гашење пожара“. А оно што је Србији потребно је систематско отклањање извора проблема и успостављање новог, модерног система заштите података о личности.“
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом шесте годишњице усвајања Стратегије заштите података о личности (Влада Србије је усвојила у августу 2010.) оцењује да је однос према спровођењу те стратегије "најбоља" а забрињавајућа илустрација неодговорног односа државе према стању у важној области људских права.