С тим у вези, повереник је подсетио да Устав Републике Србије у члану 42. јемчи заштиту података о личности. Ставом 2. истог члана, одређено је да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом. И одлуком Уставног суда Србије са седнице од 30. маја 2012. године потврђено је да подзаконски акти не могу бити ваљан правни основ за обраду података о личности. Сходно наведеном и Закон о заштити података о личности предвиђа да је обрада података о личности дозвољена ако се заснива на некој законској одредби или на пристанку лица о чијим се подацима ради.
Одлука Скупштине града је, разуме се, акт подзаконске снаге, па не може представљати основ ни за „право“ контролора да утврђује идентитет, односно обрађује податке о идентитету грађана, ни за обавезу грађана да им те податке дају.
Повереник је, не доводећи у питање значај уређења наплате јавног превоза, скренуо пажњу да се то може и мора чинити искључиво у границама које утврђују Устав и закони, а да наведена одлука, у делу у коме се односи на обраду података о личности, очито излази из тих оквира, па је неуставна и незаконита. Стога Повереник очекује да се надлежни органи Града Београда суздрже од спровођења такве одлуке, како би се избегле могуће а нежељене реакције грађана, и како не би било потребе да предузима друге кораке у складу са овлашћењима повереник, као и да га обавесте о томе.