Повереник је оценио да је тужилаштво погрешило када је одбило захтев жалиље позивајући се на члан 10. Закона о приступу информацијама, са аргументацијом да се ради о „документу са чијом је садржином јавност већ упозната кроз новинске чланке“, као и „објављивањем документације, која је била предмет обраде исте службене белешке, на сајту Министарства одбране РС“, те да се ради о општепознатим информацијама које су „већ више пута објављене“. Јер, и да се заиста ради о документу са чијом је садржином јавност већ упозната, односно који је већ објављен и доступан, орган власти је био дужан да у складу са одредбама чл. 10. Закона у одговору на захтев означи носач информације, где и када је тражени документ објављен, а не да решењем одбије захтев. А важније од тога је да жалиља није тражила „документацију, која је била предмет обраде службене белешке, која је објављена на сајту Министарства одбране РС“, већ конкретан документ, службену белешку у којој је садржано образложење одлуке да се не покреће поступак у случају пада војног хеликоптера, која није никада објављена.
Одлука Повереника у овом, као и у другим случним случајевима, заснива се на начелном ставу да грађани, односно јавност, имају неспорно право на информације о раду свих органа власти укључујући информације о одлукама које ти органи доносе на основу дискреционих овлашћења. Право је тужиоца да одлучи о томе да ли ће или не предузимати гоњење за неко кривично дело, али је, будући да одлуку доноси у оквиру јавне функције, његова обавеза да разлоге на којима се таква одлука заснива, учини доступним јавности.