Poverenik zabranio Ministarstvu odbrane da bez odluke suda obrađuje podatke iz privatnih info-telekomunikacionih sredstava

            Polazeći od navedenog, a imajući u vidu odredbe čl. 41 Ustava Srbije, koje jemče nepovredivost tajnosti pisma i drugih sredstava komuniciranja i predviđaju da je odstupanje dozvoljeno isključivo na osnovu odluke suda, kao i sve relevantne odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pristanak sadržan u predmetnoj Izjavi ne može da predstavlja valjan pravni osnov za obradu podataka, te je, s obzirom da  predstavlja rizik za povredu prava velikog broja ljudi, obradu podataka na osnovu njega, nužno zabraniti.

            Pristanak sadržan u predmetnoj Izjavi ne može predstavljati pristanak za obradu podataka o ličnosti, ne samo iz formalnih razloga, propisanih odredbama čl. 10. i 15. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već ni iz suštinskih, jer ne predstavlja slobodno datu izjavu volje, kako zbog subordinacije u odnosu između zaposlenih i poslodavca, tako i zbog konkretnih pitanja, koja dispoziciju samih lica isključuju. Pristanak za obradu podataka o ličnosti mora predstavljati slobodno datu, neuslovljenu i nedvosmislenu izjavu volje lica, koje je na adekvatan način i blagovremeno informisano o svim aspektima obrade njegovih podataka, i koje ne sme trpeti nikakve posledice u slučaju uskraćivanja ili opoziva pristanka, što ovde očigledno nije slučaj.

            Činjenica da je predmetna izjava sačinjena na osnovu naređenja ministra, koje nije dostavljeno Povereniku, iako je isto izričito zatraženo, a koje, prema navodima Vojnog sindikata Srbije, nosi oznaku „Vojna tajna – Poverljivo“ još više govori u prilog navedenom.