How to exercise your rights?
- What is information of public importance? (Serbian language)
Шта су информације од јавног значаја?
То су све оне информације којима располаже неки орган јавне власти и које су садржане у било ком документу на било ком носачу информације (папир, трака, филм, електронски медији и сл.) у поседу органа јавне власти; настале у његовом раду или у вези са његовим радом, а које се односе на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна.(чл.2. Закона), при чему је небитно да ли је извор информације орган јавне власти или које друго лице, када је настала информације, начин сазнавања информације, нити су битна друга слична својства информације.
Шта је право на слободан приступ информацијама од јавног значаја?
Право на слободан приступ информацијама од јавног значаја је људско право које припада сваком под једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште или лично својство као што је раса, вероисповест, национална и етничка припадност, пол и слично. То право је зајемчено Уставом Републике Србије и Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ)
Ко има право на слободан приступ информацијамa од јавног значаја?
Свако има право на слободан приступ информацијама од јавног значаја, односно сва домаћа и страна физичка и правна лица без обзира на њихово пребивалиште/седиште или било које друго лично својство (држављанаство, националност, раса, пол, род, сексулана оријентација, вероисповест, политичко и религијско уверење и сл.).
Када постоји оправдан интерес јавности да зна?
Према Закону, оправдан интерес јавности да зна постоји увек и то у погледу свих информација којима располажу органи јавне власти. То практично значи да тражилац информације не треба да доказује да има интерес за одређену информацију, нити да доказује да је овај његов интерес оправдан, нити орган јавне власти сме да захтева од тражиоца навођење разлога за подношење захтева. Ако орган власти сматра да приступ одређеној информацији треба ускратити он је тај који је дужан да докаже да би објављивањем тражене информације могао бити озбиљно угрожен неки други на закону или уставу заснован интерес (нпр. безбедност земље, вођење правно уређеног поступка, право на приватност и др.), а који је у конкретном случају важнији и претежнији од интереса права јавности да зна тражену информацију.
Међутим, када је реч о информацијама које се тичу угрожавања и заштите здравља људи и животне средине, органу власти није допуштено да доказује да јавност нема оправдан интерес да их зна и такве информације морају бити аутоматски објављене.
- What are your rights? (Serbian language)
Како се може остварити право на слободан приступ информацијама од јавног значаја?
Право на слободан приступ информацијама од јавног значајa се може остварити на два начина:
- Активни начин: Прегледом интернет странице органа јавне власти и увидом у информаторе о раду органа јавне власти у Јединственом информационом систему који води и одржава Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (Повереник), доступно на www.poverenik.rs или
- Подношењем захтева за приступ информацијама органу јавне власти.
Од кога се могу тражити информације од јавног значаја?
Информације од јавног значаја се могу тражити од органа јавне власти.
Орган јавне власти у смислу одредаба члана 3. ЗСПИЈЗ јесте:
- орган Републике Србије;
- орган аутономне покрајине;
- орган општине, града, градске општине и града Београда;
- јавно предузеће, установа, организација и друго правно лице, које је основано прописом или одлуком органа из тач. 1) до 3) овог става;
- привредно друштво чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, односно један или више органа власти из тач. 1) до 4) овог става са 50% или више акција или удела у збиру, односно са више од половине чланова органа управљања;
- привредно друштво чији је оснивач или члан један или више органа власти из тач. 1) до 5) овог става са 50% или више акција или удела у збиру;
- правно лице чији је оснивач привредно друштво из тач. 5) или 6) овог става;
- правно лице или предузетник који обавља делатности од општег интереса, у смислу закона којим се уређује положај јавних предузећа, у односу на информације које су у вези са обављањем тих делатности;
- правно или физичко лице које има јавна овлашћења, у односу на информације које су у вези са вршењем тих овлашћења;
- правно лице које је у години на коју се односе тражене информације остварило више од 50% прихода од једног или више органа власти из тач. 1) до 7) овог става, у односу на информације које су у вези са активношћу која се финансира тим приходима, изузев цркве и верске заједнице.
Ради лакшег сналажења овде можете пронаћи Каталог органа јавне власти.
Напомена: Молимо vас да имате у виду да је наведени Каталог искључиво информативног карактера, а не и конститутивног карактера, да га је израдила и ажурира га Служба Повереника, користећи нajрaзличитиje извoрe инфoрмaциja. Стога пoстojи мoгућнoст дa Кaтaлoгoм нису oбухвaћeни сви субjeкти кojи сe, у смислу oвoг зaкoнa, убрajajу у кaтeгoриjу oргaнa jaвнe влaсти. Тaкoђe пoстojи мoгућнoст и дa нeзнaтaн брoj органа нема статус органа јавне власти (нпр. неки од наслова прeузeтих из Упрaвe зa трeзoр, нajчeшћe пoд нaзивoм фoндoви и сл. нa лoкaлнoм нивoу, нeмajу прaвни субjeктивитeт, и нису oргaн jaвнe влaсти, вeћ прeдстaвљajу буџeтску кaтeгoриjу oд знaчaja зa рaспoлaгaњe срeдствимa) или су изгубили статус органа јавне власти (нпр. високошколска установа у приватној својини којој је одузета дозвола за рад), а да Повереник није обавештен о томе. Да ли неки правни ентитет има статус органа јавне власти или не дефинитивно се утврђује у поступку по жалби.
Да ли орган јавне власти може ускратити приступ информацијама од јавног значаја?
Право на приступ информацијама од јавног значаја се може изузетно ограничити ако се у конкретном случају докаже да је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на уставу или закону. То практично значи да се приступ информацијама не може ограничити произвољно или из било ког разлога, већ јединo и искључиво ако је разлог за ограничење права на приступ информацијама прописан Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Орган јавне власти може тражиоцу информације ограничити приступ информацијама од јавног значаја ако би се тиме угрозили неки други јавни интереси (прописани законом) и то:
- живот, здравље, безбедност или које друго важно добро неког лица
- вођење било ког правно уређеног поступка (кривичног, парничног, ванпарничног, извршног, прекршајног, дисциплинског, управног и др.) или фер поступање и правично суђење; до окончања поступка
- национална и јавна безбедност
- међународни односи и правила међународног арбитражног права
- економски процеси и економски интереси земље, спровођење монетарне, девизне или фискалне политике, финансијска стабилност, управљање девизним резервама, надзор над финансијским институцијама или издавање новчаница и кованог новца
- заштита тајних података, професионалне и пословне тајна,
- интелектуална и индустријска својина, уметничка, културна и природна добра
- угрожавање животне средина и ретких биљних и животињских врста
- право на приватност и заштиту података о личности.
Ако тражена информација може да се издвоји од осталих информација којима орган јавне власти није дужан да тражиоцу информације омогући приступ, омогућиће му приступ делу документа који садржи само издвојену информацију. Такође, орган јавне власти ће обавестити тражиоца информације да остала садржина документа није доступна.
- How to achieve your rights? (Serbian language)
Како се покреће поступак?
Уколико информацију која вам је потребна нисте пронашли у информатору о раду органа јавне власти који је у поседу тражене информације, имате право да том органу поднесете захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја којим се и формално покреће поступак остваривања права на приступ информацијама.
Захтев се подноси у писменом облику. Орган власти може прописати образац за подношење захтева, али мора размотрити и захтев који није сачињен на том обрасцу.
Тражилац у захтеву наводи:
- назив органа власти од ког се тражи информација,
- име и презиме ако је тражилац физичко лице, односно назив ако је правно лице и адресу пребивалишта или боравишта, односно седишта.
- што прецизнији опис тражене информација (нпр. временски период за који се информације траже, обим и врста информације, на кога или шта се односи и сл.) и
- друге податке који олакшавају проналажење информација (сви подаци којима сам тражилац располаже а који ће помоћи у проналажењу информације).
Уколико тражилац из било ког разлога није у могућности да поднесе писмени захтев (нпр. лице је неписмено или има сломљену руку и сл.), захтев се може поднети и усмено. Такав захтев се саопштава у записник код органа од ког се информација тражи, при чему се такав захтев уноси у посебну евиденцију и поступа се исто као да је захтев поднет писмено.
Рокови за поступање органа јавне власти
- у року од 15 дана од дана пријема уредног захтева
- у року од 8 дана од дана пријема неуредног захтева, орган власти је дужан да поучи тражиоца информације да недостатке отклони, односно да достави тражиоцу информације упутство о допуни. Уколико тражилац пропусти рок да допуни захтев, а који не може бити краћи од 8 ни дужи од 15 дана, орган власти ће донети решење о одбацивању захтева као неуредног.
- у року од 48 сати од пријема захтева ако се захтев односи на информацију која је од значаја за заштиту живота или слободе неког лица, односно за угрожавање или заштиту здравља становништва или животне средине
- Ако орган власти из оправданих разлога није у могућности да поступи по захтеву у року од 15 дана, дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 7 дана од дана пријема захтева обавести тражиоца о томе, у ком случају може да продужи поступање по захтеву, али највише до 40 дана рачунајући од дана пријема захтева.
Напомена: Ако последњи дан рока пада у недељу или нерадни дан, као последњи дан рока се рачуна наредни радни дан.
Колико кошта подношење захтева и пружање информација од јавног значаја?
Подношење захтева за приступ информацијама од јавног значаја, као и увид у документ који садржи тражену информацију су бесплатни. Копија документа који садржи тражену информацију издаје се уз обавезу тражиоца информације да плати накнаду нужних трошкова израде те копије, а у случају упућивања и трошкове упућивања.
Која је улога Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности?
Повереник је самосталан државни орган, независан у вршењу своје надлежности, који штити остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Тражилац информације (грађанин, новинар, јавно гласило и др.) може изјавити жалбу Поверенику у случају ћутања управе, уколико му је орган власти у целости или делимично одбио захтев, ако му није доставио све тражене информације, ако му је захтев одбацио или му је на други начин отежао остваривање права на приступ траженим информацијама.
Преузмите формуларе:
- Жaлбa кaдa сe ниje oдлучивaлo пo зaхтeву („ћутaњe упрaвe“)
- Жaлбa због недобијања тражених информација
- Како поступити у случају одбаченог или одбијеног захтева?
Поверенику се може изјавити жалба против решења органа власти којим је одбачен или одбијен захтев тражиоца. Рок за жалбу у овом случају је 15 дана од дана достављања решења тражиоцу. Водите рачуна о томе да је овај рок строго преклузиван, што значи ако пропустите рок од 15 дана за изјављивање жалбе (рачунајући од дана када сте примили решење) ваша жалба ће бити одбачена из формалних разлога и Повереник се неће упуштати у оцену њене основаности. Уз ову жалбу се прилаже копија захтева тражиоца и копија решења.
Преузмите формулар:
Како поступа Повереник након изјављене жалбе ?
Повереник прво проверава да ли су испуњени процесни услови да одлучи о жалби, тј. да ли је жалба допуштена, благовремена, изјављена од овлашћеног лица и да ли је уредна.
Уколико је жалба недопуштена (нпр. није изјављена против органа јавне власти, преурањена (изјављена пре истека рока у ком орган одлучује о захтеву) или неблаговремена (нпр. пропуштен рок од 15 дана од дана пријема решења о одбијању захтева за изјављивање жалбе) или је изјављена од стране неовлашћеног лица (нпр. захтев је поднело једно лице, а жалбу је изјавило друго лице) Повереник без одлагања доноси решење о одбачају жалбе.
Уколико је жалба неуредна и по њој се не може поступати (нпр. није потписана или је нејасно због чега је изјављена јер није наведен назив органа који је донео решење о одбијању, број тог решења и датум његовог доношења и сл.) Повереник ће вас позвати да отклоните недостатке у жалби и поучиће Вас како да то учините, остављајући Вам за то рок од 8 дана и истовремено ће вас упозорити на последице уколико то не учините. Уколико не отклоните недостатке у жалби у остављеном року, ваша жалба ће бити одбачена као неуредна.
Уколико је жалба уредна након што Повереник омогући органу јавне власти да се писмено изјасни о изјављеној жалби, а по потреби и тражиоцу, без одлагања а најкасније у року од 60 дана од дана пријема жалбе, Повереник доноси неко од следећих решења:
- Када утврди да је жалба основана, Повереник ће решењем усвојити жалбу и наложити органу јавне власти да тражиоцу омогући приступ информацијама од јавног значаја.
- У случају ћутања управе, Повереник ће решењем усвојити жалбу и наложити органу јавне власти да у одређеном року поступи по захтеву.
- У случају да је жалба неоснована, Повереник ће решењем одбити жалбу.
- Уколико чињенично стање није тачно и потпуно утврђено, а Повереник не располаже чињеницама и информацијама да би сам мериторно одлучио о захтеву или је материјално право погрешно примењено или су начињене битне повреде поступка о којима Повереник води рачуна по службеној дужности Повереник може поништити одлуку органа јавне власти и предмет вратити првостепеном органу на поновно одлучивање о захтеву тражиоца.
- Уколико након изјављене жалбе због непоступања по захтеву, а пре доношења одлуке по жалби, орган јавне власти тражиоцу информације омогући приступ траженим информацијама, Повереник ће решењем обуставити поступак по жалби. Такође, поступак ће се обуставити и када тражилац информације одустане од жалбе.
Решења Повереника су обавезујућа, коначна и извршна.
Управно извршење решења Повереника спроводи Повереник принудом (принудном мером, односно новчаном казном), у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.
Преузмите формулар:
Која правна средства се могу уложити против решења Повереника?
Будући да су решења Повереника обавезујућа, коначна и извршна против њих се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор подношењем тужбе Управном суду у Београду у року од 30 дана од дана пријема решења Повереника којим жалилац није задовољан.
Посебни случајеви напомена:
Према Закону, Поверенику се не може изјавити жалба против решења Народне скупштине, председника Републике Србије, Владе Републике Србије, Народне банке Србије, Врховног касационог суда Србије (сада Врховног суда), Уставног суда и Републичког јавног тужиоца (сада Врховног јавног тужиоца), донетих у поступку одлучивања о праву на приступ информацијама или због непоступања ових органа по захтеву. У овим ситуацијама је обезбеђена судска заштита у управном спору пред Управним судом Србије, па тражилац може поднети тужбу Управном суду у року од 30 дана од дана достављања решења.
Жалба се не може изјавити ни против решења Повереника којим се одлучује о захтеву који је поднет Поверенику као органу власти, али се и у тим случајевима може покренути управни спор подношењем тужбе Управном суду у року од 30 дана од дана достављања решења којим је Повереник одлучио о захтеву за приступ информацијама који је поднет њему као органу власти.
- Како поступити у том случају?
Тражилац може поднети тужбу Управном суду у ситуацији када неки од седам наведених државних органа не поступи по захтеву у прописаном року, с тим што суд у овим ситуацијама, захтева да је испуњен још један формални услов из Закона о управним споровима,а то је да тражилац понови захтев органу и да овај не одговори ни у даљем року од 7 дана по поновљеном захтеву. Исто се односи и на ситуацију када је захтев за приступ информацијама поднет Поверенику.
Шематски приказ целог поступка
У циљу лакшег сагледавања процедурe подношења захтева можете погледати шематски приказ поступка:
- Forms (Serbian language)
- Training course (Serbian language)
Сва заинтересована лица за предстојеће обуке у организацији Службе Повереника могу се пријавити на обуке путем имејла obuke@poverenik.rs уз напомену у наслову и телу имејла за коју сте обуку заинтересовани.
(Више о томе).
- Useful tips (Serbian language)
Водич за почетнике ЗСПИЈЗ
Видео материјали
- Имаш право да знаш
- “Наша зграда” у епизоди “Право на приступ информацијама од јавног значаја”
- “Наша зграда” у епизоди “Информације од јавног значаја”
- “Наша зграда” у епизоди “Информације од јавног значаја су доступне за свакога”
