Корисни савети

Према члану 8. тачка 1. Закона о заштити података о личности (Сл. гласник РС, бр. 97/2008, 104/2009-др.закон, 68/2012 – одлука УС и 107/2012) правни основ за прикупљање и даљу обраду података о личности може бити законско овлашћење или пуноважан пристанак лица о чијим подацима се ради, дат на начин и под условима прописаним одредбама чланова 10. и 15. ЗЗПЛ.

Одредбом члана 50. Закона о становању и одржавању стамбених зграда (Сл. гласник РС, бр. 104/2016) прописане су надлежности управника зграде, па се у ставу 1. тачка 6. овог члана наводи да управник „успоставља и води евиденцију о власницима посебних делова, власницима самосталних делова и лицима којима су заједнички или посебни делови зграде издати у закуп, односно на коришћење по другом основу (за физичка лица име, презиме и ЈМБГ, а за правна лица пословно име, адреса седишта и матични број)“. Према томе, управник има законско овлашћење да успостави и води евиденцију о власницима преходно наведених делова зграде и обрађује само наведене податке.

Управник је дужан да, у складу са чланом 46. Закона о заштити података о личности, предузме све неопходне, oрганизационе и техничке мере, да подаци буду одговарајуће заштићени од злоупотреба, уништења, губитка, неовлашћених промена или приступа. За непоступање по обавези предузимања мера прописана је прекршајна одговорност.

Према члану 8. тачка 1. Закона о заштити података о личности (Сл. гласник РС, бр. 97/2008, 104/2009-др.закон, 68/2012 – одлука УС и 107/2012) правни основ за прикупљање и даљу обраду података о личности може бити законско овлашћење или пуноважан пристанак лица о чијим подацима се ради, дат на начин и под условима прописаним одредбама чланова 10. и 15. ЗЗПЛ.

Одредбом члана 50. Закона о становању и одржавању стамбених зграда (Сл. гласник РС, бр. 104/2016) прописане су надлежности управника зграде, па се у ставу 1. тачка 6. овог члана наводи да управник „успоставља и води евиденцију о власницима посебних делова, власницима самосталних делова и лицима којима су заједнички или посебни делови зграде издати у закуп, односно на коришћење по другом основу (за физичка лица име, презиме и ЈМБГ, а за правна лица пословно име, адреса седишта и матични број)“. Према томе, управник има законско овлашћење да успостави и води евиденцију о власницима преходно наведених делова зграде и обрађује само наведене податке.

Управник је дужан да, у складу са чланом 46. Закона о заштити података о личности, предузме све неопходне, oрганизационе и техничке мере, да подаци буду одговарајуће заштићени од злоупотреба, уништења, губитка, неовлашћених промена или приступа. За непоступање по обавези предузимања мера прописана је прекршајна одговорност.

Сагласно одредбама члана 8. тачка 1. Закона о заштити података о личности (Сл. гласник РС, бр. 97/2008, 104/2009-др.закон, 68/2012 – одлука УС и 107/2012) правни основ за прикупљање и даљу обраду података о личности може бити законско овлашћење или пуноважан пристанак лица о чијим подацима се ради, дат на начин и под условима прописаним одредбама чланова 10. и 15. Закона о заштити података о личности. Изузеци од наведеног правила да правни основ обраде података о личности може бити законско овлашћење или пристанак лица о чијим подацима се ради, прописани су одредбама чл. 12. и 13. Закона.

Закон о заштити података о личности одређује случајеве када се примена овог закона може ограничити, па је тако одредбама члана 5. став 1. тачка 1) овог закона прописано да осим ако очигледно претежу супротни интереси лица, поједине одредбе овог закона о условима за обраду, као и правима и обавезама у вези са обрадом не примењују се на обраду података који су доступни свакоме и објављени у јавним гласилима и публикацијама или приступачни у архивама, музејима и другим сличним организацијама.

Наиме, изузетак предвиђен наведеном одредбом, односи се на податке који су свима доступни и објављени у јавним гласилима, публикацијама или приступачни у архивама, музејима и другим сличним организацијама. Дакле, обрада података који су већ доступни јавности (нпр. путем објављивања у јавно доступним базама и сл.) у основи не може значити задирање у приватност појединца, јер оно што је јавно и на законит начин постало јавно, по природи ствари се не може сврстати у начело приватности појединца. Ово је потребно имати у виду и када је у питању податак о имаоцима права на непокретности, уколико је исти већ постао доступан јавности, на законит начин, што може бити случај када је реч о катастру непокретности.

Законом о државном премеру и катастру („Сл. гласник РС“, бр 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 Одлука УС, 96/2015 и 47/2017 – аутентично тумачење) уређују се стручни послови и послови државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података и геодетски радови у инжењерско-техничким областима. Овим законом прописано је, између осталог, начело јавности, као једно од основних начела на којим се заснива катастар непокретности.

Сагласно одредби члана 62. Закона о државном премеру и катастру подаци катастра непокретности су јавни и свако може тражити да изврши увид у те податке, под условима одређеним овим законом, а даље одредбом члана 173. став 1. прописано да се увид у податке геодетско-катастарског информационог система и документацију у аналогном облику, укључујући и збирку исправа, може извршити непосредно у просторијама Завода или путем интернет, а одредбом става 3. истог члана прописано је да се лист непокретности из члана 72. овог закона издаје сваком заинтересованом лицу.

Одредбама члана 70. овог закона прописано је да је база података катастра непокретности, скуп геопросторних и других података о непокретностима, стварним правима и одређеним облигационим правима на њима, и нарочито садржи податке о: 1) парцелама; 2) објектима; 3) посебним деловима објеката; 4) имаоцима права на непокретностима, а о имаоцима права на непокретностима воде се подаци о: 1) имену, имену једног родитеља и презимену за физичко лице, односно називу правног лица; 2) пребивалишту и адреси за физичка лица, односно седишту и адреси за правна лица; 3) јединсвеном матичном броју грађана, односно матичном броју правног лица.

Дакле, одредбе Закона о државном премеру и катастру садрже овлашћење за обраду овим законом прописаних података о личности лица-имаоца права на непокретности, у виду њиховог чињења доступним трећим лицима, на начин и под условима утврђеним овим законом.