Ћутање (ни)је злато

За три године примене закона надлежно министарство Владе Србије поднело је само око 130 захтева за покретање прекршајних поступака, на основу којих је у шест случајева донето решење о кажњавању и у још четрнаест изречена опомена. Шта рећи на то, када се зна да је број реално почињених прекршаја неупоредиво већи, будући да је почињено на хиљаде њих? То само показује на који се начин „власт“ односи према уставом и законом зајамченом праву грађана. То говори и

да сами политичари и остали функционери имају више него озбиљан проблем са разумевањем неких елементарних идеја демократског друштва, од којих је прва и најважнија та да се у таквом друштву ником не допушта да се према правима грађана односи као да су ствар која зависи од његове „добре воље“. Управо ти политичари морају увек имати на уму да баш они, грађани, који су уједно и бирачи и порески обвезници, тој истој власти обезбеђују две, за њено функционисање неопходне ствари  легитимитет и новац.

Потцењивачки однос који игнорисањем поменутих права у драматичном обиму „власт“ изражава, речено језиком обичних грађана, представља „повлачење за нос“ оних којима су та права уставом и законом загарантована, и то уз истовремено траћење њиховог времена, стрпљења и новца.