13.03.2008.
Извор: Блиц
коментари
Родољуб Шабић Повереник за информације
Захтеви јавности за приступ информацијама о јавним набавкама, који се подносе на основу Закона о слободном приступу информацијама, готово по правилу се суочавају са отпором. То је наравно, индикативно, узнемиравајуће, али истовремено и "логично", ако се зна да се овакве информације ускраћују, и то у дословно драматичним размерама, чак и у оквиру државних, интерних механизама контроле.Рецимо, Републичкој управи за јавне набавке годишњи извештај доставило је нешто око 2 хиљаде субјеката. Не зна се са сигурношћу колико њих је било у обавези, али је вероватна претпоставка да се ради о приближно 12 хиљада. Не зна се поуздано ни колико они годишње троше за јавне набавке, али се опет са доста основа претпоставља да потроше и преко 15% укупног друштвеног производа.
Иначе, претпоставка која важи, у међународним релацијама, значи и кад су у питању земље које имају и далеко моћнију јавност и много ефикасније системе екстерне и интерне контроле, је да штета од корупције у јавним набавкама износи од најмање 10% уговорене вредности па на више. Може ли се претпоставити колика је та штета у нашем случају? Може, наравно. А очигледан страх од јавности и контроле говори да није претпоставка већ извесност да се ради о огромним износима.