04.03.2008.
Izvor: Danas
Biometrija, bezbednost i ljudska prava
Beograd - Ne treba se protiviti uvođenju novih tehnologija i ostalih metoda koji bi, na primer, mogli da posluže u borbi protiv kriminala, ali je pri tom neophodno da se uspostave mehanizmi kojima bi se obezbedila zaštita ljudskih prava, poručio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, na javnoj raspravi „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“ u Medija centru.Rodoljub Šabić je naglasio da je Srbija među prvim evropskim zemljama koja će imati biometrijske lične karte, ali i jedna od poslednjih koja nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ukazujući da „niko nije ni tražio od Srbije da lične karte budu biometrijske“. Kao primer paradoksa Šabić je naveo da mnogi državni funkcioneri nisu ni najmanje raspoloženi da pružaju informacije o visini plata, dok postoji veliko interesovanje za širenje ličnih podataka građana.
Prema njegovim rečima, sve informacije koje država ima u posedu treba da bude dostupne javnosti, izuzev malog broja, među kojima su upravo podaci o ličnosti.
Najveća sila danas, kako je objasnio, jeste kontrola, mogućnost distribuiranja i manipulisanja informacijama.
Zaštitnik građana Saša Janković zamerio je što pre donošenja Zakona o ličnoj karti nije urađena ozbiljna analiza i bezbednosna procena o ranjivosti sistema za čuvanje podataka o mogućim zloupotrebama.
– Država, kada uvodi mere koje dovode u pitanje slobode građana, mora to da radi samo sa jasnim razlozima i opravdano – naglasio je Janković. On je podsetio da podaci mogu po Ustavu Srbije da se koriste osim za svrhe za koju su prikupljeni i u slučaju krivičnog gonjenja i zaštite bezbednosti Srbije.
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava naveo je da Srbija nema opšti zakonski okvir kojim bi bilo regulisano pitanje držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti. On je podsetio da je 1998. usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali da nikada nije primenjivan. Kako je objasnio, novi Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti nalazi se u skupštinskoj proceduri i najverovatnije će biti usvojen po hitnom postupku.
Milenković je ocenio da bi neadekvatna zaštita podataka vodila ka tome da neki centri moći bliski MUP i bezbednosnim službama mogu da, na primer, objavljuju lične podatke građana.
Javnu raspravu Biometrija, bezbednost i ljudska prava organizovao je Centar za civilno-vojne odnose.