13.01.2007.
Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o ljudkim pravima stupio je na snagu pre tačno tri godine, 3.januara 2004.godine. Poverenik za informacije od javnog značaja ocenjuje da je taj datum dobra prilika za podsećanje na to da ratifikovanjem ovog dokumenta naša zemlja nije samo deklarisala sppemnost da unapređuje i štiti ljudska prava u već je, s tim u vezi, i preuzela odgovarajuće konkretne obaveze.
Poverenik Rodoljub Šabić je, povodom toga, izjavio i sledeće:
„Prihvatanje Evropske konvecije o ljudskim pravima podrazumeva pravo građana da se na Konvenciju pozivaju pred našim sudovima i drugim državnim organima i traže od njih da je neposredno primenjuju, kao i to da poslednju instancu u zaštiti ljudskih prava predstavlja Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, sa svim konsekvencama te činjenice.
Kad su u pitanju sloboda misli i izražavanja, odnosno sloboda medija, sloboda prijema i distribucije informacija i sloboda pristupa informacijama koje su u posedu vlasti, a i, inače, izuzetno su retki slučajevi neposredne primene konvencije. To govori da je potrebno više, seriozno i kontinuirano, raditi na podizanju nivoa znanja zaposlenih u organima vlasti o evropskim standardima ljudskih prava i posebno o stavovima izraženim kroz odluke Evropskog suda za ljudska prava koji su osnov za tumačenje odredbi konvencije.
I to što je u kratkom roku zabeležen relativno veliki broj, preko 1500, tužbi naših građana podnetih Evropskom sudu za ljudska prava upozorava da u protekle tri godine nije urađeno sve što je potrebno kako na institucionalnom, tako i na normativnom planu.
Na institucionalnom planu važno je i moguće brzo, odmah nakon izbora, aktivirati Ustavni sud i Ombudsmana.
Na normativnom planu treba doneti ili izmeniti više zakona kojima će se npr. potpuno isključiti mogućnost kontrole medija od strane vlasti, isključiti pretnje krivične odgovornosti za javnu kritiku, obezbediti procesne i druge pretpostavke za izvršenje odluka Evropskog suda za ljudska prava, otkloniti i demistifikovati nepotrebne barijere koje ometaju pristup javnosti informacijama od javnog interesa i sl. Trebaće vremena da taj normativni deficit bude eliminisan i zbog toga je veoma važno da organi vlasti, neposrednom primenom Konvencije, kad god je to moguće, otklone negativne posledice.“