Најтеже доћи до информација о прислушкивању грађана

Иако је број предмета на које није стигао одговор свега око стотинак, што је у односу на три и по хиљаде поднетих захтева мали број, Шабић каже да су управо ти случајеви и најделикатнији јер су од највећег јавног интереса. Међу њима је и захтев о доступности информација о прислушкивању. Додатни проблем у примени Закона о доступности информација од јавног значаја је у чињеници да надзор над његовим спровођењем врши Министарство културе које, међутим, по Шабићевој оцени, нема довољан капацитет. Тако је повереник овом министарству доставио 760 предмета са елементима кршења закона, а министарство је покренуло свега 15 прекршајних поступака.

– Без одлагања треба донети и неке комплементарне законе попут Закона о класификацији тајних података, Закона о заштити података личности, Закона о поступању са досијеима из тајне службе. Али и одредити неки други орган да врши инспекцијски надзор над органима власти, јер Министарство културе нема довољне капацитете. Надзор се мора адекватно спроводити јер се мора обезбедити да прекршиоци закона знају да су га прекршили – истиче Шабић.

Већи број предмета током 2006. године, како он додаје, показује да грађани верују не само у институцију Повереника већ и у закон.