Телеком ипак извршио одлуку Повереника

Врховни суд, дакле није одбио тужбе већ их је све одбацио као недопуштене. Правници наравно знају, а и лаици који се баве оваквим темама морали би знати да је разлика између одбацивања и одбијања тужбе огромна. Суд је вишеструко поновљеним одбацивањем потврдио став да право на вођење управног спора има само онај о чијем се праву одлучивало. Орган који је у првом степену одлучивао о праву (у конкретном случају Телеком) нема право да води спор против решења (Повереника) другостепеног органа. Дакле, све ове тужбе па и тужба Телекома су недопуштене. Сви којима је налог дат, па и Телеком су били дужни да поступе по решењу Повереника за информације у року који је одређен решењем. Уосталом, руководиоци а посебно правници у органима власти и јавним предузећима, морали би знати да чак и у ситуацијама у којима је допуштена, тужба у управном спору, сама по себи не одлаже извршење коначног управног акта, какав је решење Повереника за информације. Према томе омашка коју смо споменули не може да промени негативну оцену о односу Телекома према обавезама из Закона о слободном приступу информацијама. Али наравно, далеко негативнију заслужују они који су себи дозволили да ни након што је Врховни суд одбацио њихове недопуштене тужбе, не извршавају обавезе које имају по закону“.