Међутим, повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић истиче „да исти члан предвиђа могућност да се од поверљивости одступи ако то траже
прописи, а наш закон то предвиђа“.Док се чека и одговор концесионара – шпанске „ФЦЦ Цонструцион“ и аустријске „Алпине Маyреден Бау“ на трећи захтев по реду упућен из Владе Србије, спорно је, међутим, како је Влада, која је и једна од уговорних страна, уопште потписала уговор који има одредбу о тајности, а ствар је од јавног значаја?
– Комерцијални уговори са страним компанијама не могу дезавуисати правне одредбе у нашој држави да примена наших закона не може се стављати у раван да зависи од добре воље страних партнера. Задатак Владе је да штити наше интересе, а не интересе страних компанија“, каже Шабић. Велимир Илић, министар за инфраструктуру, неколико пута до сада је поновио да „нема ништа против да се објави и цео уговор“ и да је његово Министарство припремило документ за презентовање. Међутим, проблем је настао због тога што би концесионари, уколико би уговор био објављен, могли да прибегну неким мерама од којих је један и материјална надокнада. Отуда је, по наводима, Министарство за инфраструктуру проследило до сада два дописа концесионарима да се изјасне. Како наводе у Влади, у оба одговора који су стигли од концесионара наведено је да, ако Влада намерава да објави уговор, они то не могу спречити. Али Влада није добила и гаранције од концесионара да неће повлачити неке потезе, а с друге стране нико не може гарантовати да концесионари неће имати неке штетне последице. Сада се чека и трећи одговор на писмо Ђелића.
– Неспорно је да уговор треба објавити и није у питању никакво пролонгирање. Влада може објавити уговор, али и ризиковати да је концесионар тужи. Отуда документ није одмах објављен јер се мора обезбедити да Влада не трпи никакву штету. На последњој седници задужен је потпредседник Ђелић да ступи у контакт са концесионарима. Он је написао писмо и чекамо њихов одговор – каже шеф владине канцеларије за медије Миливоје Михајловић.
Министар Велимир Илић рекао је да одлука о објављивању није на њему него на Влади. Међутим, како су прозивке настављене на његово име, он је упитао зашто нису доступни раније потписани уговори о „Ју-Ес стилу“, продаји Дуванске индустрије у Нишу или Врању.
Родољуб Шабић подсећа да Србија има уставне и законске гаранције на слободан приступ информацијама, „а то подразумева право јавности да зна све информације о раду власти, а разуме се пре свега и оне најкрупније каква је ова о концесијама“. Он додаје да је, међутим, чињеница да је двоструко интересантно то што је уговорена поверљивост дословно свихинформација – и техничких и комерцијалних и финансијских.
– Прво, такав степен поверљивости је непотребан, а друго, то је у очигледној супротности са одредбама Устава и закона. Дакле, хипотетички у овом и сваком другом правном послу сличне врсте могле би постојати информације које заслужују карактер поверљивости, и то могу бити оне које доноси странац (ко га кредитира, његова финансијска конструкција…), али, то не могу бити све информације. Посебно не информације које се тичу квалитета правног посла – истиче Шабић. Такође, домаћи закон предвиђа могућност да се ограничи приступ јавности одређеним информацијама које имају такву поверљивост, али не и аутоматски. – По нашем закону, чињеница да је нека информација добила статус поверљиве информације не значи да је она аутоматски недоступна јавности. Закон тражи и посебан додатни услов, а то је да би због давања такве информације наступила тешка правна или друга штета. Али ми се чини потпуно немогућим да би давањем неке информације из уговора наступила таква штета – каже Шабић.
Из владајућих странака и даље стижу обећања да ће уговор бити објављен.
– Нема проблема око тог уговора. Он ће бити објављен, ако не данас, онда сутра, прекосутра – рекао је портпарол ДСС Бранислав Ристивојевић