„Akciono planiranje ne može i ne sme podrazumevati ignorisanje i odlaganje onog što je propušteno i neizvršeno, a što se moglo i moralo uraditi. Takav pristup nas nikako ne može približiti željenom cilju, naprotiv.
S tim u vezi, ilustracije radi, iz mnoštva relevantnih činjenica na koje sam više puta ukazivao nadležnim, izdvojiću samo nekoliko.
Potreba za izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama uočena je još pre nekoliko godina. Tokom 2012. bio je pripremljen i u Skupštinsku porceduru upućen odgovarajući predlog zakona. Taj predlog Vlada je (kao i sve predloge ranije Vlade) povukla iz Skupštinske procedure, nikad ga nije vratila, ali nije ni dovodila u pitanje potrebu izmene ovog zakona pa je tako u Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije bilo utvrđeno da će u maju biti urađen nacrt, u junu utvrđen predlog, a početkom septembra ove godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ipak, nije učinjeno ništa od toga. Sada se, u Nacrtu Akcionog plana za Poglavlje 23, kao rok za izmene ovog Zakona predviđa četvrti kvartal 2015. godine!
Odavno je definisana i potreba za izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U dosadašnjim akcionim planovima koje je Vlada usvajala radi ispunjavanja preporuka Evropske komisije, kao rokovi za izmene su utvrđivani, u prvom kraj avgusta 2013, potom u drugom, drugi kvartal 2014. Oba roka su propuštena, a sad u ovom poslednjem Nacrtu rok za „izmene i dopune normativnog okvira u oblasti zaštite podataka“ uopšte i ne postoji, samo stoji „biće naknadno određeno počev od trećeg kvartala 2015“! Imajući u vidu nepostojanje, po Ustavu, nužnih zakonskih rešenja u čitavom nizu delikatnih oblasti obrade podataka o ličnosti (video nadzor, biometrija, bezbednosne provere itd.) kao i (u odnosu na rokove iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti), šestogodišnju docnju Vlade sa donošenjem Uredbe o naročito osetljivim podacima o ličnosti, prolongiranje „aktivnosti na normativnom okviru“ za celu godinu dana je zaista neshvatljivo.
Zvuči gotovo cinično da se u Nacrtu Akcionog plana konstatuje da je Vlada usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, a da se propušta konstatovati da akcioni plan za sprovođenje Strategije nikada nije usvojen, usled čega je Strategija i danas „mrtvo slovo na papiru“. U jednom od pomenutih akcionih planova za ispunjavanje preporuka EK za to je bio predviđen drugi kvartal 2013. Akcioni plan međutim nije usvojen a u ovom Nacrtu o kojem govorim se čak uopšte i ne spominje! To znači imajući u vidu da je Strategija usvojena još u leto 2010. a da je zadnji rok za usvajanje akcionog plana za njeno sprovođenje bio novembar 2010, da će docnja koja traje već 4 godine biti produžena do daljnjeg, neizvesno dugo.
Konačno, što se tiče potrebe „obezbeđenja potrebnih finansijskih i kadrovskih resursa Povereniku za informacije“, više puta naglašavanih ne samo u dokumentima Vlade nego i zaključcima same Narodne skupštine, a povodom usvajanja izveštaja Poverenika, i to se ovim Nacrtom Akcionog plana odlaže za početak 2016! Kod opštepoznate činjenice da Poverenik godinama radi sa brojem saradnika koji je neuporedivo manji od potrebnog i predviđenog, a da je suočen sa ogromnim i stalno rastućim brojem žalbi građana koji traže zaštitu svojih prava, mislim da je svaki komentar ove činjenice suvišan.“
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je Nacrt Akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23 (dostupan na veb sajtu Ministarstva pravde) po svom kvalitetu, bar kad su u pitanju oblasti slobode pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti, značajno ispod očekivanog i potrebnog nivoa.