Ovim povodom ni poslanici nisu imali mnogo primedbi, iako je predlog zakona mesecima meta žestokih kritika stručne javnosti i Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog interesa. On mesecima upozorava: „Zakon je u suprotnosti sa Ustavom i uskraćuje garantovana ljudska prava”. BIA je, prema saznanju „Blica”, asistirala Ministarstvu za telekomunikacije u pisanju zakona. Odatle postaje jasnije zašto se pri uvidu u ove podatke ne zahteva i odluka suda. A ti podaci, kako objašnjava Šabić, ma kako da se ne zalazi u njihov sadržaj, nekada govore bar podjednako kao i sama sadržina telefonskog razgovora ili i-mejla. Šabić ocenjuje da način koji je izabran za usvajanje Zakona o elektronskim komunikacijama nije primeren značaju tog zakona, da je izostala ozbiljna stručna rasprava, a da se njegovo donošenje predlaže po hitnom postupku. Konačni tekst predloga zakona bio je, kako objašnjava Šabić, faktički nedostupan javnosti. Zakon je, naime, kako priznaju u Ministarstvu za telekomunikaciju, objavljen na sajtu Skupštine tek prošlog četvrtka, dakle pre samo pet dana.
– Jasno je da su pojedina rešenja nejasna, kontroverzna i da mogu imati za posledicu ugrožavanje Ustavom i zakonom zajemčenih ljudskih prava – kaže Šabić. Nedavno je, kako on podseća, Ustavni sud ocenio kao neustavne odredbe važećeg Zakona o telekomunikacijama upravo zato što je taj član predviđao mogućnost prikupljanja ovakvih podataka bez odluke suda. Ali to nije dovoljna informacija da probudi uspavane poslanike. Za razliku od njih, poverenik reaguje i na odredbu člana 130. Njim predlagač pokušava da isključi nadležnost njegove kancelarije za kontrolu obrade „zadržanih podataka”. U tekstu zakona navodi se da je za to zadužen „organ nadležan za zaštitu tajnih podataka”.
– Pošto takav organ ne postoji, to znači da kontrole i ne bi bilo, odnosno da bi obrađivači podataka kontrolisali sami sebe – zaključuje Šabić.Slobodan Marković, savetnik ministarke u Ministarstvu za telekomunikacije, tvrdi da predloženi zakon ne omogućava nikakvo samovoljno ili nezakonito ponašanje bilo koje državne institucije.
– Poverenik ima mogućnost da u saradnji sa zaštitnikom građana podnese amandman, kao i da pred Ustavnim sudom pokrene postupak provere ustavnosti te odredbe zakona ako taj amandman ne bude usvojen – kaže on.
Marković negira da je Ministarstvu u pisanju zakona asistirala BIA, ali dodaje da su svakako tražili i njihovo mišljenje. Odbija direktan odgovor na pitanje zašto zakon ignoriše ograničavajuću odredbu: „Zakon popisuje koji se podaci zadržavaju, ko i u kojim situacijama može da im pristupi, na koji način se oni štite, ko ih i do kada čuva, ko ih kontroliše i ko ih i kada uništava, kao i ko vrši nadzor nad tim odredbama”.
Te podatke, kako objašnjava, mogu da koriste sud, policija i tajne službe samo zarad sprovođenja krivičnog postupka i zaštite bezbednosti države.
Antrfile : Zamerke poverenika
bez odluke suda tajnim službama dozvoljeno prikupljanje podataka u tekstu zakona navodi se da je za kontrolu zadužen „organ nadležan za zaštitu tajnih podataka”, a ne kancelarija poverenikanije bilo javne rasprave, poziva se na hitnost zakon kasno objavljen na sajtu Skupštine