Ćutanje (ni)je zlato

Za tri godine primene zakona nadležno ministarstvo Vlade Srbije podnelo je samo oko 130 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, na osnovu kojih je u šest slučajeva doneto rešenje o kažnjavanju i u još četrnaest izrečena opomena. Šta reći na to, kada se zna da je broj realno počinjenih prekršaja neuporedivo veći, budući da je počinjeno na hiljade njih? To samo pokazuje na koji se način „vlast“ odnosi prema ustavom i zakonom zajamčenom pravu građana. To govori i

da sami političari i ostali funkcioneri imaju više nego ozbiljan problem sa razumevanjem nekih elementarnih ideja demokratskog društva, od kojih je prva i najvažnija ta da se u takvom društvu nikom ne dopušta da se prema pravima građana odnosi kao da su stvar koja zavisi od njegove „dobre volje“. Upravo ti političari moraju uvek imati na umu da baš oni, građani, koji su ujedno i birači i poreski obveznici, toj istoj vlasti obezbeđuju dve, za njeno funkcionisanje neophodne stvari  legitimitet i novac.

Potcenjivački odnos koji ignorisanjem pomenutih prava u dramatičnom obimu „vlast“ izražava, rečeno jezikom običnih građana, predstavlja „povlačenje za nos“ onih kojima su ta prava ustavom i zakonom zagarantovana, i to uz istovremeno traćenje njihovog vremena, strpljenja i novca.