21.05.2013.
Zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka za koje važe strožiji uslovi za obradu, nego kad su u pitanju podaci koji to nisu, a što je uređeno odredbama člana 16, 17. i 18. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/2008, 104/2009 – dr.zakon i 68/2012-odluka USi 107/2012).
Registar obolelih od bilo koje bolesti jeste zbirka naročito osetljivih podataka. Pitanje koje se postavlja pre pitanja o pravnom osnovu obrade zdravstvenih podataka, jeste pitanje ko uopšte može da obrađuje zdravstvene podatke, tj. ko može biti rukovalac podacima. Ni Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/201, 57/2011 i 119/2012), niti bilo koji drugi zakon koji uređuje oblast zdravstva, ne uređuje direktno ko može voditi registar lica obolelih od neke bolesti, po kom pravnom osnovu, u koju svrhu, pod kojim uslovima, kakve mere zaštite treba preduzeti itd.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti u članu 92a izričito reguliše samo vođenje registara obolelih od retkih bolesti. Takođe, ovaj Zakon propisuje da se zdravstvena delatnost obavlja na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou (član 79.). Odredbom člana 91. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti kao i naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja. Odredbom člana 115. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da Klinika obavlja i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladu sa zakonom, članom 116. stav 2. da Institut obavlja obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladu sa zakonom, a članom 118. stav 1. da je Klinički centar zdravstvena ustanova koja objedinjuje delatnost tri ili više klinika, tako da čini funkcionalnu celinu, organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na: 1) obavljanje visokospecijalizovane specijalističko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti; 2) obrazovno-nastavnu delatnost; 3) naučnoistraživačku delatnost.
Dalje, odredbama člana 30. Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 110/2005, 50/2006 – ispr. i 18/2010) propisano je ko može ostvarivati programe od opšteg interesa za naučno istraživačku delatnost: 1) Srpska akademija nauka i umetnosti; 2) Matica srpska; 3) akreditovane naučnoistraživačke organizacije (instituti, fakulteti, integrisani univerziteti i centri izuzetnih vrednosti); 4) istraživači i studenti doktorskih studija, odnosno stipendisti; 5) druge organizacije, u skladu sa ovim zakonom. Programe od opšteg interesa za Republiku Srbiju mogu ostvarivati visokoškolske ustanove i naučnoistraživačke organizacije koje su osnovane i obavljaju delatnost, u skladu sa propisima iz oblasti sistema odbrane i Vojske Srbije, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, odnosno ako su akreditovane i upisane u Registar naučnoistraživačkih organizacija.
Iz citiranih zakonskih odredbi poizilazi da se naučnoistraživačkom delatnošću mogu baviti samo akreditovani subjekti, koji ispunjavaju određene uslove i registrovani su u skladu sa zakonom. U oblasti zdravstva izričito je propisano da se naučnoistraživačkom delatnošću mogu baviti samo zdravstvene ustanove na tercijernom nivou i to: klinike, instituti i klinički centri. Dakle, rukovalac podacima u registru neke bolesti može biti samo zdravstvena ustanova na tercijernom nivou (npr. Klinički centar Srbije).
Dalje, treba imati u vidu da pravni osnov za vođenje takvog registra (usled nedostatka zakonskih propisa) može biti samo saglasnost pacijenata, data u skladu sa odredbama članova 16. i 17. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u pisanoj formi, te da informisana saglasnost pacijenta podrazumeva da pacijent bude detaljno informisan o svim elementima iz člana 15. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.