Iako se zgrada vodi kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, dozvoljeno je uništavanje spomenika kulture, a meni je ostavljeno da mi izrastu krila pa da letim do svog stana, koji je na prvom spratu. Ne treba spominjati da se donošenje ovakvog nezakonitog i apsurdnog rešenja krilo i od mene kao zainteresovane strane u postupku i od ostalih stanara. Kada sam usmeno zatražila da vidim taj dokument i sve ostale spise u vezi sa tom zgradom, naišla sam ne mnogobrojne prepreke. Prvo su tražili da im pismeno dostavim zahtev, što sam i učinila. Kada sam zatražila uvid u dokumentaciju, stalno su odlagali da mi to omoguće, pravdajući se raznim izgovorima. Te nije složeno, te nemaju vremena, te puno posla. Na kraju su mi obećali da će me zvati kada sve bude spremno. Naravno, nikada me nisu pozvali, nadajući se da ću odustati i da će mi proći svi rokovi za žalbu. Ne verujem da bi iko sedeo skrštenih ruku i čekao da mu ruše kuću. Tada sam se obratila gospodinu Šabiću i njegovoj kancelariji, podnela sam prijavu protiv ovlašćenih lica, direktora Nikole Vlajića i pravnice Jasmine Stančević, jer su stalno govorili da nema problema, a tražene dokumente mi nisu pružali na uvid. U ovoj teškoj situaciji u kojoj se nalazim, kada očekujem da mi zazidaju ulaz u stan, mnogo mi je pomogla kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja, jer su odmah reagovali. I to je žalosno, da ja samo preko prijava i žalbi mogu da ostvarim svoja prava. Zar je to demokratska vlast? I sada, kada im je naloženo da mi spreme spise, opet čekam. Izgleda da i pravnik u jednoj maloj sredini smatra da mu zakon ne može ništa i nada se dugom postupku pred sudom.
Vesna Marinković, Pančevo