Повереник је обећао подршку настојањима Мреже и групе НВО коју она окупља усмереним на то, наглашавајући међутим, да је добар део отворених питања у претежној надлежности других државних органа.
Повереник је нагласио да иако Нацрт закона садржи низ одредби веома релевантних и са становишта заштите података о личности и са становишта слободе приступа информацијама, аутори закона нису тражили мишљење Повереника. Да је мишљење тражено, свакако би указао на низ одредби које су контроверзне или неприхватлијиве са становишта постојећих уставних и законских решења.
Илустрације ради, са становишта заштите података о личности могу послужити одредбе којима се, поред постојеће владине канцеларије за борбу против дрога, прописује надлежност новог „Центра за мониторинг дрога и зависност од дрога“ за коју је нејасно али се с разлогом претпоставља да подразумева и обраду података о личности (и то нарочито осетљивих података), а да није прописано које врсте и број личних података. Такође, у низу одредби закона препушта се, супротно уставном решењу по коме се то може чинити искључиво законом, министру да одлучује о обради одређених личних података.
Што се тиче слободе приступа информацијама Нацрт закона пропушта и уопште не предвиђа интервенције у члану 95 важећег закона иако су измене тог члана практично неопходне будући да је не само изузетно ригидан и с претензијама да јавности ускрати скоро све информације, него садржи термине и барата с категоријама као што је нпр. „службена тајна“, које су одавно превазиђене, односно будући да их ни Закон о тајности података (2009) не познаје, још пре више година елиминисани из нашег правног система.