Извор: Данас
Данас - Готово десет месеци по доношењу одлуке Комитета УН за људска права у корист новинара Жељка Бодрожића, ниједна обавеза државе према њему није испуњена
ШАБИЋ: Тек нас чекају слични случајеви
Бојан Тончић
Београд, Кикинда - Случај Жељка Бодрожића, уредника и оснивача Кикиндских новина, указује на то да је у случајевима осуде за вербални деликт правда тешко достижна. И када пресуда која има карактер одмазде доспе до међународних институција - нема гаранције да ће бити извршена. Комитет Уједињених нација за људска права закључио је у предмету Шегрт против Бодрожића, у којем је повод за спор била правноснажна одлука другостепеног суда (зрењанински Окружни) према којој је новинар крив због текста Рођени за реформе, да је "у конкретном случају дошло до повреде члана 19. став 2 Пакта о грађанским и политичким правима у односу на подносиоца представке Жељка Бодрожића"."Стога је државној заједници Србија и Црна Гора наложено да, у складу са чланом 2 став 3(а) Пакта, пружи подносиоцу представке ефикасни правни лек, укључујући укидање пресуде, надокнаду новчане казне која му је изречена и коју је он платио, као и надокнаду плаћених судских трошкова и компеназацију за кршење права из Пакта", каже се у акту Комитета УН.
Спорни текст објављен у Кикиндским је анализа политичке каријере Дмитра Шегрта, једног од највиђенијих социјалиста кога је Слободан Милошевић титулисао с "мој друг Дмитар", потом, после 5. октобра, члана Демократског центра, а недавно смењеног и отпуштеног директора ИГМ Тоза Марковић у Кикинди.
Готово десет месеци по доношењу одлуке Комитета Уједињених нација за људска права у корист Бодрожића, ниједна обавеза државе према њему није испуњена, иако је рок био три месеца. Министарство правде је, у акту који потписује министар Зоран Стојковић, Независном удружењу новинара Србије и Бодрожићу саопштило да је Бодрожићу нуђено "да му се еx гратие исплати компензација за кршење његових права утврђених Становиштем Комитета". Предлог Бодрожића и Комитета правника за људска права из фебруара ове године да се у Министарству одржи састанак на којем би се утврдио начин "исплате компензације" Министарство није прихватило, како каже министар Стојковић, из формалних разлога.
"Овај предлог нисмо прихватили због тога што уз њега није било приложено пуномоћје за заступање Бодрожића, а самим тим и за предузимање било каквих радњи у име и за рачун Бодрожића, па и заказивање састанка. Увидом у списе Комитета правника за људска права утврдили смо да је Бодрожића у овом поступку, по специјалном пуномоћју које је ограничено за поступање само пред Комитетом, заступала Биљана Ковачевић Вучо у својству адвоката, а не као представник ЈУКОМ", пише министар Стојковић.
"Да би се гледишта уговорних тела УН могла спровести у целости било би корисно на националном плану појачати сарадњу између релевантних државних органа и обезбедити тимски рад, упознати одговарајуће службе с постојећим стандардима сходно којима се одговара на појединачне представке, повећати ажурност у одговарању на појединачне представке и у спровођењу предложених мера. Став Службе је да одредбе Закона о парничном поступку које се односе на понављање правноснажно окончаног поступка пред домаћим судом - ако је Европски суд за људска права донео одлуку о истом или сличном правном односу против Републике Србије - треба аналогно примењивати и у случају примене гледишта релевантних уговорних тела УН. - речено је Данасу у Служби за људска и мањинска права.
Евидентно је да наша држава није извршила ниједну од више обавеза које тим поводом има - констатује у одговору Данасу повереник Републике Србије за слободни приступ информацијама од јавног значаја Родољуб Шабић.
- Одлука Комитета УН је за нас прва овакве врсте, али треба се одговорно припремити за више таквих одлука, оне ће бити све чешће, посебно из Европског суда за људска права. Мислим да је Републичко тужилаштво, на крају, изабрало добро, односно можда једино, палијативно решење, подижући захтев за заштиту законитости (пред Врховним судом Србије, прим. ред.) против Бодрожићеве пресуде, али потребно је ствар уредити систематски, нормативно, на начин који искључује било какве дилеме - истиче наш саговорник.
Неславно велики број тужби
- Мислим да је врло важно да не само кроз нормативна решења, него пре свега кроз праксу надлежних органа, посебно правосудних, озбиљно преиспитамо код нас доминантне стандарде у вези са слободом приступа информацијама, слободом пријема и дистрибуције информација, слободом објављивања, најкраће слободом изражавања. Имамо неславно висок број тужби које против новинара и медија подносе јавни функционери - каже Шабић.
