Извор: Глас јавности
Интервју: Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја
Годину и по дана борбе за јавност
Мислим да је јако добро то што број грађана који тражи информације од јавног значаја расте. То показује да су грађани свесни права, каже Шабић.
Институција повереника за информације од јавног значаја је нешто потпуно ново у нашој земљи. И нешто што је у великој мери различито од менталитета наших државних чиновника, који сматрају да је све тајна и да новинари и јавност не смеју да сазнају ништа што они не желе да сазнају. Ипак, повереник Родољуб Шабић већ годину и по дана ради на томе да се ствари промене.- Закон је ступио на снагу новембра 2004. године и ово је 18. месец како радимо. На питање како сам задовољан, одговоран је јасан. У једном делу врло задовољан, у другом потпуно незадовољан.
Шта то значи?
Мислим да је јако добро што број грађана који тражи информације од јавног значаја расте. И то расте брзо. То показује да су грађани свесни права које су добили и свесни шансе за коришћење тог права.
А шта није добро?
Оно што није добро је чињеница да већина проблема које сам антиципирао одавно не само да нису решени већ постају све тежи. Главни је питање надзора над применом закона и одговорност за његово кршење. Према важећем закону, надзор обавља Министарство за културу. Оно ни у тренутку када је закон усвојен, а ни данас, нема потребне кадровске потенцијале за рад. Последица те чињенице је да надзора и нема. А ако нема надзора, нема ни прекршајне одговорности. Мени је свеједно које ће министарство да обавља надзор - прво, друго, треће или четврто. Али је потпуно јасно да надзор и поступак прекршајне одговорности неко мора да води и покреће јер ће у противном та прича почети све више да се шири. Нема одговорности, па ће се многи питати зашто га не би кршили.
Шта је други проблем?
Други велики проблем, који је хронични проблем, у ствари је одсуство организованог програма едукације. Наш просечан чиновник и представник власти нема представу о томе да је у начелу свака информација доступна јавности. А то заиста пише, и то не у јапанском, већ у нашем, српском, закону. Ја сам дао једну формалну иницијативу да се измени уредба о полагању државног испита. Модеран чиновник мора да зна да има обавезу да комуницира с јавношћу и да има обавезу да грађанима обезбеди приступ информацијама. Засада нема одговора.
Колико сте ви радили на едукацији чиновника и органа власти?
Оно што могу да кажем са задовољством је да су повереник и његова служба водили екстензивну кампању едукације, усмерену и на грађане, и на медије, али пре свега на људе из органа власти. У сарадњи с мисијом Оебса у СЦГ и великом групом невладиних организација спровели смо неколико програма едукације. Могу рећи да су програмом обухваћени кадрови у осамдесетак општина, што је много с једне стране, али што је, очигледно, потпуно незадовољавајуће.
Често се прича да би информације требало да буду доступне јавности. Ипак, да ли би баш све треба да буде доступно?
Ни у једној нормалној земљи нису јавности доступне све информације. Нема ни најотвореније земље у којој је то могуће. Закон ту чињеницу максимално уважава. И у члану девет изричито се набрајају ситуације у којима се приступ информацијама ограничава. Почев од откривања и гоњења починиоца кривичних дела, вођења судских процеса, преко разлога националне безбедности, народне одбране, разлога заштите приватности, па до онога што уобичајено зовемо тајном, државном, службеном или пословном.
Отварање досијеа државне безбедности је нешто што се редовно спомиње. Шта ће бити с тим?
Наравно, то питање је у директној вези с постојањем комплементарних прописа за примену закона. Бар три фундаментална би требало да постоје. Конкретно, немамо закон о тајнама, већ једну шуму неуређених прописа и приличан хаос на том простору. Немамо закон о заштити човека као личности или о приватности. И треће, немамо закон о приступању досијеима. Било је неких најава, било је неколико покушаја у парламенту да се он донесе. Било је и неких званичних информација из БИА-е да они припремају закон о поступању са досијеима. Засада нема ничега, али трудимо се да се то промени.
БИА НЕ ДА ПОДАТКЕ
Безбедносно-информативна агенција још није доставила податке о броју прислушкиваних грађана у 2005. години, које је затражила Иницијатива младих за људска права. БИА је обавезна да те податке достави након што је Врховни суд Србије у уторак одбацио њену тужбу против решења Повереника за информације од јавног значаја Србије Родољуба Шабића и наложио агенцији да у року од три дана достави информације о прислушкивању грађана.
- Уколико не испоштују рок, Иницијатива младих за људска права има право да од Владе Србије тражи да се обезбеди извршење поступка - каже Родољуб Шабић.
ШЕСТ ЗАПОСЛЕНИХ
Колико људи ради у служби повереника за информације од јавног значаја и шта ви мислите колико би вам људи било потребно?
Служба повереника има укупно шесторо људи. Према акту, могла би да има 21. У буџету постоји новац обезбеђен за ангажовање нових људи, али тих људи нема јер повереник није добио простор. Тако је не највећи, већ једини проблем нешто потпуно тривијално за једну државу - недостатак простора. Зато ме тај проблем и нервира.
А. Ивановић
