Version in Serbian only.
Извор: Б92
РТВ Б92: Пре неколико дана сте почели да радите у својој канцеларији, 1. јула.
Шабић: „ Па, почео сам да радим у канцеларији повереника за информације, а своју адвокатску сам имао и користио и то сваки дан. Да, 1. јула је почела да ради једна мала иницијална екипа око повереника. Дакле, то што би требало...“ Б92: После колико месеци ...?
Шабић: „Па, после много месеци.“
Б92: Има једно шест месеци сигурно.
Шабић: „Закон је ступио на снагу 13. новембра, тада је установљен државни орган. Ја сам изабран негде пред крај децембра. Дакле, од тада па до ових дана трајао је тај мој напор да обезбедим функционисање елементарне логистике, и ето, успео сам.“
Б92: Шта имате сада у канцеларији од логистике?
Шабић: „То је један простор у којем може да ради рецимо седам или осам људи, који је за почетак опремљен. Недостаје још нека опрема, али сада је то простор у коме може да се ради. Ту су компјутери...“
Б92: Имате рачунар?
Шабић: „ Да, ту су компјутери, телефони и слично. Дакле, у оперативном смислу коначно може да се дела.“
Б92: А где је канцеларија?
Шабић: „ Канцеларија се налази у Светозара Марковића 42.“
Б92: И ту грађани могу да долазе?
Шабић: „ Могу да долазе, могу ту да пишу. Могу да се обрате на телефоне које ћ у вам у току емисије издиктирати, које ћ у ја да саопштим. Могу да се обрате и електронски, преко мејла - оффице@повереник.орг.yу. Могу на било који начин да комуницирају с повереником, и моја је брига и обавеза да та комуникација да неки ефекат.“
Б92: Значи, Ваша је брига, ево да слушаоце подсетимо, да се Закон о слободном приступу информацијама спроводи, односно да информације које грађани траже, новинари и сви ми, од државних и осталих институција и предузећа која су од јавног значаја буду њима доступне.
Шабић: „Да.“
Б92: И Ваш је задатак кад се неко пожали да заштитите закон.
Шабић: „ Моја је обавеза да ш титим то право. Начелно, закон јемчи свим грађанима и свим медијима право на слободан приступ информацијама којима располажу органи власти. Начелно, то је право неограничено. Закон, истини за вољу, као и у свим демократским земљама претпоставља један круг информација код којих се приступ може ограничити - одбрана, безбедност, тајна, вођење судског или кривичног поступка, заштита приватности итд. Али, понављам, у тим случајевима приступ се може ограничити ако постоји оправдан и претежан интерес да се приступ не дозволи, међутим, то мора бити образложено. И тада тај који је информацију тражио ако није задовољан може да се обрати поверенику, и повереник тада ценећи ту ж албу може да му, уколико је неоправдано ограничен приступ информацији, тај приступ омогући.“
Б92: Е сад, претпостављам да је доста људи заинтересовано да добије информације. Која је процедура? Хајде да узмемо један пример и да грађанима објаснимо. Како да добију...
Шабић: „Отварате једно питање о којем бих волео мало касније да поразговарамо. Врло мало се зна, заправо, и о праву и о процедури, јако мали број грађана то зна.“
Б92: Ево, на пример, хоћемо од Министарства за науку, које сте Ви иначе јавно похвалили, да добијемо информацију о томе да ли је угрожена ж ивотна средина у некој Општини. Како то да учини неко?
Шабић: „Добро, изабрали сте и један добар пример. Успут, то су тзв. привилеговане информације. Све информације које се тичу заштите здравља људи и ж ивотне средине спадају...“
Б92: Морају бити на располагању?
Шабић: „ Да, морају бити на располагању. Њихово ограничавање приступа ч ак и није дозвољено ни на какав начин. Дакле, формално ћ ете се обратити министарству, рецимо ви из Б92, поднећете захтев и рећи - Нас занима информација о томе и томе, занима нас да ли је она садржана у неком документу, и ако је садржана у том документу тражимо да нам дате и копију тог документа. Захтев можете поднети...“
