Да ли је велики обим судског списа који је предмет захтева за слободан приступ информацијама оправдан разлог одбијања захтева због злоупотребе права?
Одговор:
Тражење великог броја информација, само по себи, не може представљати основ за одбијање захтева тражиоца, али може представљати основ за продужење законског рока за поступање органа власти, у смислу члана 16. став 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који органу власти даје могућност да по захтеву поступи у накнадном року који не може бити дужи од 40 дана од подношења захтева, када за то постоје оправдани разлози.
Наводи органа власти, да поступање по захтеву тражиоца захтева велико додатно ангажовање, без доказа о конкретном обиму списа те потребном времену и оптерећењу органа, по оцени Повереника, не може бити довољан разлог одбијања захтева с позивом на злоупотребу права која, у смислу члана 13. Закона и општеприхваћених правних стандарда у овој области, подразумева изузетне ситуације очигледно неразумног захтева који налаже несразмерно велике напоре органа у поступању и у којима сам орган власти исказује спремност да захтеву тражиоца удовољи на начин који не угрожава нормалан рад органа. Орган власти, према одредбама чл. 4. Закона о слободном приступу информацијама има терет доказивања да се ради о неразумном задатку у поступању.
Пракса Европског суда правде такође сугерише да је на органу власти, пре него што одбије захтев с позивом на злоупотребу права, да најпре докаже обим свог задатка, да он превазилази границе онога што може разумно да буде тражено, затим да је покушао да се консултује са подносиоцем захтева да би се захтев усвојио у мери која је мање неповољна од одбијања захтева у целости, у смислу да нпр. омогући увид у списе уз одговарајуће мере гаранције о заштити података о личности, па да тражилац, након прегледа, определи документа чије копије захтева.
(септембар 2012.)
