Да ли су правоснажне пресуде информације од јавног значаја и да ли се може ограничити право коришћења информација из електронских издања билтена судске праксе због повреде ауторског права?
Одговор:
Информације из правоснажних судских пресуда су неспорно информације од јавног значаја у смислу чл. 2. ст. 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС" бр.120/04,54/07, 104/09 и 36/10), јер су настале у раду суда, као органа власти у смислу овог закона, опредмећене су, тј. садржане су у одређеним документима, у поседу су судова и односи се на оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Постојање овог интереса се увек претпоставља, према чл. 4. Закона, с тим да орган, када оспорава овај интерес штитећи неки други претежнији, има законску обавезу да то и докаже. У погледу правоснажних пресуда, ту ситуацију би врло тешко било замислити.
Доступност информација од јавног значаја, а тиме и оних садржаних у пресудама, према цитираном закону, обезбеђује се на два начина. Први начин јесте да се информације доставе на захтев тражиоца, према процедури која је прописана овим законом, којим је такође уређен и поступак заштите овог права, по жалби у поступку пред Повереником, односно по тужби за управни спор Управним судом, када су у питању органи из чл. 22.ст.3. Закона.
Када се ради о информацијама које су већ објављене и доступне у земљи (у јавним гласилима, публикацијама и сл.) или на Интернету, орган власти их не мора достављати тражиоцу, али га мора обавестити о носачу информације, тј. где је и када тражена информација објављена, осим када је то општепознато.
Други начин да се информације учине доступним јавности јесте да их орган власти сам објављује на проактивној основи, тако да их учини доступним свима на интернет презентацији органа, без посебног захтева, у складу са чл. 39. Закона, на начин прописан Упутством Повереника, о објављивању информатора о раду. Законаска обавеза објављивања информатора о раду односи се и на судове.
Када се ради о објављивању правоснажних судских пресуда као информација од јавног значаја, питање ауторства се, по мишљењу Повереника, не може постављати, јер се ради о информацијама које су „производ“ јавног сектора, које су проистекле из вршења јавне власти, односно из обављања јавних функција. Осим тога, остваривање права на приступ овој врсти информација, заснива се на начелу једнакости и забрани дискриминације новинара и јавних гласила (чл. 6. и 7.Закона).
Ограничење права коришћења информација из електронских издања билтена судске праксе или, пак, неретког установљавања ексклузивног права одређене фирме на коришћење судске праксе код нас, отвара питање тзв. поновне употребе информација од јавног значаја. У том смислу, треба имати у виду да српски Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја нема ограничавајуће одредбе у погледу права на поновну употребу информација од јавног значаја. Полазећи од уставом зајемчене слободе мишљења и изражавања, која подразумева и слободу примања и ширења информација и која се само законом може ограничити из разлога из чл. 46. ст. 2. Устава Републике Србије, закључује се да се даље коришћење добијених информација може ограничити искључиво законом из разлога предвиђених цитираним одредбама Устава.
У вези са тим, треба имати у виду и да Директива 2003/98 ЕЗ о поновној употреби информација из јавног сектора, говори о томе да органе јавног сектора треба подстицати да сва документа које поседују ставе на располагање за поновну употребу, да приликом утврђивања принципа поновне употребе докумената, органи јавне власти треба да поштују правила конкуренције, избегавајући притом закључивање ексклузивних уговора, тј. да услови за поновну употребу информација треба да буду недискриминаторски за сличне категорије поновне употребе.
(јул 2013.)
