Како државно јавно предузеће да поступи по решењу Повереника да достави информације о износу плате и дневница за службени пут запосленог, због „колизије“ Закона о заштити података о личности и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја?
Одговор:
Тачно је да право на слободан приступ информацијама од јавног значаја и право на заштиту приватности, односно право на заштиту података о личности као део права на приватност, могу често бити у колизији. У том случају, код поступања по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, примењује се тзв. тест јавног интереса прописан чланом 8. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10).
Код одмеравања интереса између права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и права на приватност, када се ради о информацијама које истовремено представљају и податке о личности, примењује се члан 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, да би се утврдило да ли су за објављивање таквих података испуњени услови за примену изузетака од права на приватност, који су прописани тачком 1-3 овог члана.
Када су у питању подаци о зарадама, бонусима и накнадама запослених у органу јавне власти, начелан став Повереника је да то јесу информације које треба да буду доступне јавности, полазећи од тога да се остварују коришћењем јавних ресурса и/или исплаћују из буџета, те да у односу на све информације које се односе на располагање јавним новцем, увек постоји јак интерес јавности да зна. У конкретном случају се, осим тога, ради о подацима за запосленог на руководећем месту, што још смањује праг приватности у корист права јавности да зна.
То се ипак не може рећи за све информације садржане у обрачунским листама зарада и накнада запослених, нпр. подаци или информације као што су: број банковног рачуна, минули рад, одбици од зараде на основу алиментације, кредита, чланства у удружењу и сл., адресни подаци запосленог, ЈМБГ и сл., чијим објављивањем се може нарушити приватност лица о чијим подацима је реч. Објављивање ових података као информација од јавног значаја, представљало би прекомерну обраду података о личности, супротно једном од основних начела сразмерности код обраде података о личности из чл. 8. Законом о заштити података о личности ("Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- Одлука УС, и 107/12). То проистиче и из Упозорења Повереника на које се позивате у свом акту.
Из тих разлога, у налогу из предметног решења Повереника стоји клаузула да се пре достављања тражених података у вези зарада, бонуса и накнада и др. података, претходно заштите напред наведени подаци, у складу са чл. 12. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја који говори о издвајању информација.
Решења Повереника, према чл. 28. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, су обавезујућа и извршна, те поступање по налогу из тог решења представља закониту обраду података о личности. Непоступање по решењу Повереника санкционисано је као прекршај кажњив по чл. 46. ст. 1. тач. 14. наведеног закона, а могло би се говорити чак и о елементима кривичног дела из чл. 361. КЗ.“
(јул 2013.)
