Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом реаговања новинарских удружења УНС-а и НУНС-а, на „вест" да су све информације из процеса експланаторног скрининга у оквиру преговора са ЕУ проглашене тајним и да ће као такве бити недоступне јавности, као и поводом већег броја појединачних обраћања новинара из истог разлога, оцењује да би покушаји таквог ограничавања права јавности били без било каквог ваљаног правног основа.

С тим у вези, Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

„У имејлу који је из Министарства унутрашњих послова упућен једном броју људи који су у процес експланаторног скринига били укључени, уз навођење да се ради о „обавезама на којима инсистира Европска комисија" заиста стоји да се „све информације и подаци до којих дођете пратећи експланаторни скрининг сматрају службеном тајном у наредних годину дана, те се као такви не смеју учинити доступним средствима јавног информисања и трећим лицима".

И „суштина" овог дописа и коришћење правне непостојеће терминологије и ранг потписника, указују на неразумевање суштине процеса скрининга и што је много важније на непознавање и неразумевање наших релевантних закона.

Законом о тајности података и Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја уређена су сва релевантна питања у вези са класификовањем поверљивих података као и приступу истим. Никаквим, поготово не неформалним захтевима било кога, не могу се и не смеју дезавуисати одредбе важећих закона.

Верујем да Европска комисија није постављала никакве посебне услове у вези са тајношћу информација у току процеса скрининга. Уосталом, и да их је поставила, такви захтеви би морали бити у озбиљној, документованој форми. А чак и да су постављени у одговарајућој форми, могли би се (због међународне куртоазије и несметаног тока преговора) прихватити само у односу на оцене, ставове и мишљења саме ЕК и њених представника и документе које они нашој страни стављају на располагање, а ни у ком случају на све документе и информације, дакле и оне које стварају и којима располажу наши органи власти и који су, по нашим законима, легитиман предмет интересовања наше јавности.

Желим да верујем да је имејл који је са правом изазвао реакције, израз и последица неразумевања и непознавања ствари на који се односи.

Убеђен сам да Европска комисија није захтевала потпуну тајност свих информација, чак и да није постављала никакве посебне услове у погледу тајности информација у вези са скринингом. А да бих отклонио сваки евентуални неспоразум с тим у вези, наредних дана ћу о тој теми обавити разговор са амбасадором Девенпортом, шефом Мисије ЕУ у Србији."