Data protection

Податак о личности је сваки податак која се односи на физичко лице чији је идентитет одређен или се може одредити, попут имена, ЈМБГ-а, локације или броја телефона, регистарских ознака аутомобила и сл. Ови подаци могу бити сачувани у било којој писаној или дигиталној форми, укључујући фотографије, видео-записе или звучне снимке којима се може поново приступити.

Унутар овог оквира постоје и посебне врсте података о личности који уживају највиши степен заштите, јер дубоко залазе у интиму грађана – попут здравственог стања, расног порекла, политичких и верских уверења, чланства у синдикату, као и генетских, биометријских и сексуалних података – због чега је њихова обрада законски забрањена, осим у строго оправданим и изузетним ситуацијама.

Појам података о личности се не примењује на правна лица (фирме, удружења, институције и др.). Разлог за то лежи у самој суштини права на приватност – достојанство и интима припадају искључиво људима од крви и меса, док су компаније правне творевине које немају приватни живот, па се њихово пословање и тајност регулишу другим прописима.

У пракси то значи да су сви званични подаци о једној фирми, попут њеног назива, ПИБ-а, матичног броја, корпоративног рачуна или опште адресе за контакт (нпр. office@kompanija.rs), потпуно јавни и слободни за употребу, јер не представљају податке о личности.

• Зашто је важна заштита података о личности?

Заштита података је заправо штит за нашу приватност и предуслов да бисмо се осећали слободно и безбедно. Као појединци чије се информације прикупљају, имамо право да тачно знамо ко их прикупља, шта ради са нашим подацима и колико дуго планира да их чува. Када их делимо са другима, кључно је да будемо опрезни и свесни својих права. Увек треба да знамо разлог зашто нам неко тражи податке, на који начин их обрађује, са ким их дели и када планира да их обрише, како бисмо се успешно сачували од било какве злоупотребе.

• Којим се прописима штити право на заштиту података о личности?

Право на заштиту података о личности, представља важан део права на приватност, које је једно од основних људских права. Заштита података о личности је гарантована Уставом РС и Законом о заштити података о личности (ЗЗПЛ). Такође, Република Србија је чланица Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података – Конвенција 108.

• Шта је обрада података о личности?

Обрада података о личности је свака радња која се врши над подацима о личности аутоматизовано или неаутоматизовано, а која обухвата радње као што су, на пример: увид, прикупљање, бележење, откривање, похрањивање (односно чување), мењање, брисање, уништавање итд.

Аутоматизована обрада података је обрада која се врши путем рачунара, мобилних уређаја, таблета итд, док се неаутоматизована обрада података односи на мануелну обраду података у папирној форми (нпр. здравствени картон пацијента).

Према томе, свако понашање у вези са подацима о личности представља њихову обраду, па је тешко замислити ситуацију да је неко дошао у додир са подацима о личности а да се то не сматра обрадом.

• Ко врши обраду података о личности?

Податке о личности обрађују руковалац и обрађивач, а то могу бити правна и физичка лица, укључујући и органе јавне власти (државни орган, орган територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе, јавно предузеће, установа и друга јавна служба, организација и друго правно или физичко лице које врши јавна овлашћења).

• Руковалац самостално или заједно са другима одређује сврху и начин обраде.
• Обрађивач, за разлику од руковаоца, не одређује сврху и начин обраде, већ обрађује податке у име и по налогу руковаоца.

Пример: Јавно предузеће поверава обрачун зарада за своје запослене другом правном лицу. У овом случају јавно предузеће је руковалац, а правно лице које врши обрачун зарада, у име послодавца-руковаоца, је обрађивач.

Одговорност руковаоца је да се подаци о личности обрађују у складу са следећим начелима:

1. законитост, поштење и транспарентност
2. ограничење у односу на сврху обраде (сврха мора бити конкретно одређена, изричита, оправдана и законита)
3. минимизација података (подаци морају бити примерени, битни и ограничени на оно што је неопходно у односу на сврху обраде)
4. тачност (подаци морају бити тачни и ажурирани)
5. ограничење чувања (подаци се чувају у облику који омогућава идентификацију лица само у року који је неопходан за остваривање сврхе обраде)
6. интегритет и поверљивост (подаци се морају обрађивати уз одговарајућу заштиту података о личности)

Руковалац је одговоран за примену одредаба става 1. овог члана и мора бити у могућности да предочи њихову примену („одговорност за поступање”).

• Која су права лица чији се подаци обрађују?

Права физичког лица из Закона о заштити података о личности су:

• Право на приступ – свако физичко лице има право да од руковаоца захтева информацију да ли и које податке обрађује о њему и у коју сврху, који је предвиђени рок чувања, као и на информацију о свим осталим питањима из члана 26. ЗЗПЛ, односно има право на приступ тим подацима и на достављање копије тих података. Право на приступ може бити ограничено, у целини или делимично, у мери и трајању које је неопходно и сразмерно у демократском друштву из разлога који су предвиђени чланом 28. ЗЗПЛ.
• Право на исправку и допуну – лице на које се подаци односе има право да захтева исправку његових нетачних података о личности без непотребног одлагања. Уколико су подаци непотпуни, лице има право да своје податке допуни кроз давање додатне изјаве на основу члана 29. ЗЗПЛ.
• Право на брисање – свако лице на које се подаци односе има право да се његови подаци о личности избришу од стране руковаоца када више нису неопходни за остваривање сврхе због које су прикупљени или на други начин обрађивани, ако је лице опозвало пристанак на основу кога се обрада вршила или је поднело приговор на обраду, ако су подаци незаконито обрађивани, ако брисање представља извршење законске обавезе руковаоца или ако су подаци о личности претходно прикупљени у вези са коришћењем услуга информационог друштва из члана 16. став 1. ЗЗПЛ. Захтев за брисање се подноси руковаоцу.
• Право на ограничење обраде – лице на које се подаци односе има право да од руковаоца захтева да се обрада његових података о личности ограничи у случајевима који су предвиђени чланом 31. ЗЗПЛ.
• Право на преносивост података – уколико су заједно испуњени услови из члана 36. ЗЗПЛ, лице на које се подаци односе има право да претходно достављене податке прими у структурисаном облику од руковаоца као и да их, без његовог ометања, пренесе другом руковаоцу.
• Право на приговор – лице на које се подаци односе има право да од руковаоца, у виду приговора на обраду, захтева прекид обраде која се врши у складу са чланом 12. став 1. тачка 6) ЗЗПЛ, укључујући и профилисање које се заснива на тим одредбама. Руковалац ће бити дужан да прекине са обрадом података о лицу које је поднело приговор осим ако није предочио да постоје законски разлози за обраду који претежу над интересима, правима или слободама лица на које се подаци односе или су у вези са подношењем, остваривањем или одбраном правног захтева.
• Право против одлучивања искључиво на основу аутоматизоване обраде – на лице, чији се подаци о личности обрађују, неће се примењивати одлука донета искључиво на основу аутоматизоване обраде, укључујући и профилисане, уколико та одлука значајно утиче на његов положај или производи правне последице по лице. Изузеци од овог правила су предвиђени чланом 38. став. 2. тачка 1), 2) и 3) ЗЗПЛ.
• Право на притужбу Поверенику – Лице на које се подаци односе има право да поднесе притужбу Поверенику ако сматра да је обрада података о његовој личности извршена супротно одредбама ЗЗПЛ.

• Како захтевати остваривање права у вези са обрадом података о личности?

Лице на које се подаци односе може поднети руковаоцу захтев за приступ, исправку и допуну, брисање, ограничење обраде, преносивост података, прекид обраде као и непримењивање одлуке донесене на основу аутоматизоване обраде.

Подсетник: Према закону, „руковалац” је физичко или правно лице, односно орган власти који самостално или заједно са другима одређује сврху и начин обраде. Другим речима, руковалац може бити физичко лице/предузетник/привредно друштво/орган власти који поседује и обрађује ваше податке о личности.

Руковалац је дужан да пружи информације о поступању на основу захтева, без одлагања а најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева. Тај рок може бити продужен за још 60 дана ако је то неопходно, узимајући у обзир сложеност и број захтева. Уколико руковалац, у складу са чланом 21. став 7. ЗЗПЛ, оправдано посумња у идентитет лица које је поднело захтев, може од лица захтевати достављање додатних информација неопходних за потврду идентитета, у складу са чланом 5. став 1. тачка 3) ЗЗПЛ.

Законом није предвиђена форма захтева тако да се руковаоцу можете обратити у слободној форми а Повереник је, у циљу лакшег остваривања ваших права, израдио формулар који у себи садржи смернице за попуњавање.

Преузмите формуларе за подношење захтева руковаоцу:

• Захтев за остваривање права у вези са обрадом података о личности

Формулар можете користити када желите да утврдите да ли руковалац обрађује податке о вама (укључујући увид и/или копију) и захтевати од руковаоца исправку, допуну, брисање података итд. (можете видети све понуђене опције у захтеву)

• Када и како се подноси притужба Поверенику?

Лице на које се подаци односе има право да поднесе притужбу Поверенику ако руковалац не поступи по захтеву лица на које се подаци односе, односно ако је незадовољан одговором који је примио од руковаоца.

Подношење притужбе Поверенику не утиче на право лица да покрене друге поступке управне или судске заштите.

У циљу поједностављивања подношења притужбе, Повереник је прописао образац притужбе и омогућава њено подношење електронским путем, не искључујући тиме и остала средства комуникације.

Преузмите формулар:

1. Образац притужбе Поверенику

• Поступање Повереника по притужби

Повереник је дужан да подносиоца притужбе обавести о току поступка који води, резултатима поступка, као и о праву лица да покрене судски поступак у складу са чланом 83. ЗЗПЛ.

Решења Повереника су обавезујућа, коначна и извршна.

Ако Повереник у року од 60 дана од дана подношења притужбе не поступи по притужби или не поступи у складу са чланом 82. став 2. овог закона, лице на које се подаци односе има право да покрене управни спор пред Управним судом.

• Шематски приказ целог поступка

У циљу лакшег разумевања процедуре подношења жалбе погледајте и шематски приказ поступка:

• Шематски приказ поступка (ћирилица)

• Захтев за остваривање права у вези са обрадом података о личности
• Захтев за остваривање права поводом извршеног увида
• Образац притужбе Поверенику

Сва заинтересована лица за предстојеће обуке у организацији Службе Повереника могу се пријавити на обуке путем имејла obuke@poverenik.rs уз напомену у наслову и телу имејла за коју сте обуку заинтересовани.

(Више о томе)

Водич за почетнике ЗЗПЛ

• Кратак водич кроз заштиту података о личности (стр. 16-29)

Кутак за децу

• Е-брошура “Подаци о личности су наше благо, како их можемо заштитити?”

Кампања „Да лично буде безбедно.“

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, припремио је другу по реду националну кампању о заштити података о личности под називом ДА ЛИЧНО БУДЕ БЕЗБЕДНО.

Више о томе.

Кампања „Нека остане лично.“

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, реализовао је медијску кампању под називом „НЕКА ОСТАНЕ ЛИЧНО.“.

Више о томе.

Кампања „Подаци о личности су наше благо, како их можемо заштитити?“

Спотови и брошура намењени су пре свега деци, али и родитељима, наставницима и свима онима који раде са нашим најмлађима.

Више о томе.

Видео материјали

• Погледајте још видео материјала!