Informacije o „Južnom toku“ odavno su predmet interesovanja javnosti

Poslednjim vestima o daljoj sudbini "Južnog toka" povećano je interesovanje javnosti za informacije u vezi sa dosadašnjim aktivnostima na realizaciji tog projekta.

Povodom obraćanja većeg broja novinara zainteresovanih za različite takve informacije, Poverenik ukazuje da procedura predviđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama podrazumeva prvo obraćanje organu vlasti, odnosno javnom preduzeću, a tek potom, u slučaju da informacije budu uskraćene, Povereniku.

Međutim, Poverenik podseća na činjenicu da je još pre bezmalo dve godine, u martu 2013. godine, doneo rešenje kojim je naložio JP Srbijagas da tražiocu informacija, novinarki B92, stavi na raspolaganje sve tražene informacije u vezi sa pribavljanjem, transportom i skladištenjem prirodnog gasa, te sporazumom i Studijom o izvodljivosti gasovoda Južni tok, uključujući i informacije iz kojih se može saznati vrednost ugovorenih investicija i isplaćeni iznosi.

JP Srbijagas nije postupila po konačnom i obavezujućem rešenju Poverenika, pa je na zahtev tražioca informacija Poverenik izrekao dve novčane kazne u ukupnom iznosu od 200.000 dinara, a potom zatražio od Vlade da, u skladu sa zakonom, primenom prinude obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, ali je to ostalo bez efekta, rešenje nije izvršeno, a javnost je uskraćena za tražene informacije.

Razlog za uskraćivanje informacija, pozivanje na to da je nužna saglasnost stranog partnera, nije bio pravno valjan ni pre dve godine a naravno nije ni danas. Sa stanovišta Ustavom i zakonom zajemčenih prava javnosti ideja o tome da, u bilo kom poslu, strani partner može odlučivati da li srpska javnost ima pravo da zna kolika se budžetska sredstva ulažu u neki posao ili na koji način se raspolaže ogromnim materijalnim resursima koji su u vlasništvu države, prema tome, svih građana Srbije, je sasvim neprihvatljiva.