„Неизвршавање законских обавеза не треба толерисати никад, па ни у овом случају. Већина јавних предузећа уз јавна овлашћења располажу и великом државном имовином. Зато приступ јавности информацијама о њиховом раду има вишеструки значај“, оценио је Шабић.
У писму се подсећа да, уколико опоменута предузећа не изврше обавезе, повереник може и да формално нареди да то буде учињено, а у крајњој инстанци извршење тих решења по закону је дужност Владе Србије.
Међутим, ни Влада се није прославила у омогућавању доступности информација од јавног значаја. Донедавно је само шест министарстава у Влади Србије објавило информаторе о свом раду на интернету, док то нису учинили ни председник Србије, ни Уставни суд, ни републичко Тужилаштво, ни Влада у целини. Због тога су и подаци о трошковима тих функционера, остали сакривени од очију јавности. Шабић је подсетио да су то учинила само министарства здравља, привреде, вера, финансија, рада, науке, те парламент Србије и Врховни суд, иако је крајњи рок за извршење те обавезе био крај 2005.
Сада, међутим, како наводи Шабић, након пробијеног законског рока информатори и извештаји о томе колико је информација саопштено по Закону о доступности „стижу сукцесивно и из осталих министарстава“. Ресор који још није доставио информатор ни извештај је Министарство за капиталне инвестиције.
Информатор о раду би, између осталог, требало да садржи податке о организацији, руковођењу, ланцу одговорности, до оних најинтересантнијих, о висини плата, средствима, буџету и начину њиховог коришћења. Извештај подразумева годишњи приказ датих информација по Закону о слободном приступу информацијама. Овај други документ доставили су сви ресори, сем за капиталне инвестиције, а највише притужби поверенику стигло је на „недоступност“ информација у Министарству културе – око две стотине. Ј. Л.