Aktivnosti na projektu obuhvatile su sledeće:

– Urađeno istraživanje javnog mnjenja na temu uzbunjivača i zaštite uzbunjivača (IPSOS Strategic Marketing), prezentacija dostupna na sajtu

– Urađena analiza pravnog okvira u Srbiji u vezi sa uzbunjivačima (Bojana Medenica), dostupna na sajtu

– Urađena uporedna analiza pravnog okvira u vezi sa uzbunjivačima u 6 zemalja (Pol Stivenson), dostupna na sajtu

– Urađena analiza podsticajnih mera za uzbunjivače (Tom Divajn) obezbedila USAID JRGA (Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast) kao doprinos projektu

– održano 5 plenarnih sastanaka Radne grupe

– Održana planirana 4 okrugla stola (Kraljevo, Niš, Novi Sad, Subotica)

– Održano planiranih 6 seminara za udruženja građana i medije (Zaječar, Kragujevac, Novi Pazar, Užice, Vranje, Beograd)

Za izradu samog modela Zakona Poverenik je formirao Radnu grupu u sastavu: Saša Janković, predsednik i članovi: Jelisaveta Vasilić, prof. dr Branko Lubarda, dr Goran Ilić i Nemanja Nenadić. Radna grupa je privela svoj posao kraju. Nacrt modela Zakona nalazi se pred vama.

Poverenik i Radna grupa pozivaju sve zaintersovane subjekte da ukoliko žele svojim sugestijama, primedbama, stavovima i mišljenjima pokušaju da doprinesu da model Zakona bude još kvalitetniji.

Ova elektronska javna rasprava počinje 4.aprila 2013. godine a okončava se 19. aprila 2013. godine.

Zakon o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača

Glava I Opšte odredbe
Član 1.
Predmet zakona

Ovim zakonom se uređuje uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, zaštita od odmazde zbog uzbunjivanja, pravo uzbunjivača na nagradu, obaveze organa i organizacija u vezi sa uzbunjivanjem i propisuju sankcije za povrede odredaba ovog zakona.

Član 2.
Korišćenje gramatičkog roda u Zakonu

Sve reči u ovom zakonu koje su upotrebljene u jednom gramatičkom rodu odnose se podjednako na osobe oba pola.

Član 3.
Definicije

U smislu ovog zakona:
1. Uzbunjivanje je obaveštavanje organa ili organizacije, kontrolnog organa ili javnosti o ugrožavanju javnog interesa, koje učini uzbunjivač, u skladu sa ovim zakonom.
2. Uzbunjivač je svako fizičko lice koje savesno uputi obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa, u skladu sa ovim zakonom.
3. Povezano lice je lice koje pomaže u uzbunjivanju i bilo koje drugo lice koje učini verovatnim da trpi odmazdu zbog svoje povezanosti sa uzbunjivačem.
4. Ugrožavanje javnog interesa je teška ili naročito uporna povreda propisa ili načela dobre uprave, ili neposredna opasnost od takve povrede, koja je izazvala, izaziva ili preti da izazove opasnost po život, zdravlje i bezbednost ljudi i opstanak biljnog i životinjskog sveta, kršenje prava građana ili štetu većih razmera, kao i radnja koja ima za cilj da se za takvu povredu ne sazna.
5. Obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa je prijavljivanje organu i organizaciji, odnosno kontrolnom organu ili obelodanjivanje javnosti da je ugrožen javni interes.
6. Organ i organizacija je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, imalac javnih ovlašćenja, pravno lice i preduzetnik kod koga dolazi do ugrožavanja javnog interesa.
7. Kontrolni organ je organ republičke, pokrajinske ili lokalne vlasti ili organizacija sa javnim ovlašćenjima nadležna da vrši nadzor nad sprovođenjem zakona.
8. Javnost je sredstvo javnog obaveštavanja, udruženje građana, javni skup ili veći broj određenih ili odredivih lica kojima je obaveštenje neposredno upućeno.
9. Odmazda je svaka pravna ili faktička radnja ili mera koja se preduzima na znatnu štetu prava i na zakonu zasnovanih interesa (alternativa: interesa koji nisu protivzakoniti) uzbunjivača ili povezanog lica nakon saznanja o uzbunjivanju, odnosno drugog lica koje uživa zaštitu na osnovu ovog zakona, za koju se ne može dokazati da bi bila preduzeta i da nije bilo uzbunjivanja.

Glava II
Opšta pravila za obaveštavanje o ugrožavanju javnog interesa i uzbunjivanju
Član 4.
Šta se smatra ugrožavanjem javnog interesa

Ugrožavanje javnog interesa je uvek:
1. izvršenje krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti za koje je zaprećena kazna veća od 5 godina.
2. izvršenje privrednog prestupa i prekršaja za koje se može izreći maksimalna kazna u skladu sa propisima koji uređuju prekršajni postupak, odnosno postupak za privredne prestupe.
3. druga nezakonita radnja koja stvara štetu za javnu imovinu u vrednosti većoj od 1.500.000 dinara
4. Prikrivanje ili uništavanje dokaza o delu ili radnji iz tačke 1. do 3. i svaka druga radnja koja ima za cilj da se za takvo ugrožavanje ne sazna.

Član 5.
Savesnost kao uslov uzbunjivanja

Savesno je obaveštavanje o ugrožavanju javnog interesa kada:
1. obaveštenje sadrži podatke, odnosno dokaze koji bi kod svake osobe sa sličnim obrazovanjem i znanjima pobudili uverenje da je ugrožen javni interes;
2. davalac obaveštenja proverio je, u granicama svojih mogućnosti, istinitost, potpunost i ažurnost podataka, odnosno dokaza o ugrožavanju javnog interesa;
3. obaveštenje je dato neposredno po saznanju ili neposredno nakon izvršene provere podataka, odnosno dokaza;
4. davalac obaveštenja ili povezano lice nije tražio korist za sebe ili drugoga kako ne bi izvršio obaveštavanje;
5. davalac obaveštenja ili povezano lice nije stavljao u izgled da će izvršiti obaveštavanje ako organ i organizacija ne učine nešto u njihovu ili tuđu korist ili štetu, izuzev traženja da se otkloni ugrožavanje javnog interesa;
6. sadržina obaveštenja, po znanju davaoca obaveštenja, nije poznata primaocu;
7. davalac obaveštenja nije objavio podatke o ličnosti koji nisu od značaja za otklanjanje ugrožavanja javnog interesa.

Član 6.
Način obaveštavanja o ugrožavanju javnog interesa

Obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa daje se na način koji jasno izražava nameru da se izvrši uzbunjivanje.
Obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa se upućuje organu, službi ili odgovornom pojedincu i to: pismeno, usmeno na zapisnik, usmeno na skupovima čiji se tok beleži, objavljivanjem na internetu, dostavljanjem sredstvima javnog obaveštavanja radi objavljivanja ili neposrednim obraćanjem većem broju ljudi na javnom mestu.
Obaveštenje je izvršeno momentom upućivanja obaveštenja, bez obzira na to kada su se primaoci upoznali sa njegovim sadržajem.

Član 7.
Sadržaj obaveštenja

Obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa mora da sadrži opis radnje ili stanja kojim je ugrožen javni interes, činjenice i okolnosti iz kojih proizilazi razumno uverenje da je ugrožen javni interes i potpis i lične podatke podnosioca obaveštenja, a može da sadrži, ako je podnosiocu obaveštenja to poznato, i organ, organizaciju ili pojedinca koji ugrožavaju javni interes, vreme ugrožavanja, i sve druge značajne činjenice i okolnosti.

Član 8.
Traženje informacija

Ne smatra se obaveštavanjem o ugrožavanju javnog interesa upućivanje pitanja o tome da li neka radnja predstavlja ugrožavanje javnog interesa, da li je neka radnja preduzeta, da li ju je preduzelo ili propustilo da je preduzme određeno lice, traženje saveta, traženje informacija, zahtev ili molba da organ i organizacija postupe na određeni način.
Izuzetno, lice koje učini radnju iz st. 1. ovog člana uživa zaštitu kao uzbunjivač:
1. ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta odmazda zbog upita, traženja ili molbe, pri čemu se odmazdom ne smatra sama činjenica da na upit, traženje ili molbu nije odgovoreno ili da je odgovoreno na nezadovoljavajući način i;
2. ako svojim postupanjem nije povredilo zakon iznošenjem podataka o ličnosti, lažnim prijavljivanjem ili na drugi način i;
3. ako nije zloupotrebilo svoje pravo tražeći informacije koje su mu poznate; tražeći preduzimanje radnje koja očigledno nije moguća ili dopuštena; iznoseći neproverene tvrdnje kao nesumnjivo tačne ili korišćenjem upita, zahteva ili molbe da bi iznudilo neko drugo postupanje u svoju korist.

Član 9.
Preduzimanje službenih radnji

Ne smatra se obaveštavanjem o ugrožavanju javnog interesa preduzimanje mera, pokretanje postupaka i obaveštavanje javnosti od strane službenog lica ili rukovodioca organa o nezakonitostima i nepravilnostima čije suzbijanje je u opisu radnog mesta službenog lica, odnosno za koje rukovodilac odgovara ili je nadležan.
Izuzetno, lice iz stava 1. ovog člana uživa zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je zbog vršenja dužnosti pretrpelo odmazdu.

Član 10.
Uzbunjivanje sa zaštićenim podacima

U slučaju da saopštenje o ugrožavanju javnog interesa sadrži podatak koji je zaštićen zakonom kojim se uređuje tajnost podataka, zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti ili drugim zakonom, ne sme se javnosti saopštiti takav podatak ako se cilj saopštavanja može postići i bez njega ili ako se objavljivanjem takvog podatka nanosi veća šteta od štete na koju se saopštenjem ukazuje.
Ne sme se saopštiti javnosti tajni podatak koji nosi najviši stepen tajnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka ili predstavlja posebno osetljiv lični podatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Glava III
Postupak obaveštavanja o ugrožavanju javnog interesa
Član 11.
Vidovi obaveštavanja

Obaveštavanje o ugrožavanju javnog interesa je unutrašnje (organu i organizaciji) i spoljašnje (kontrolnom organu i javnosti).
Prvo se vrši unutrašnje obaveštavanje, pa onda spoljašnje.
Unutrašnje je obaveštavanje organa, odnosno organizacije kod koje je došlo do ugrožavanja javnog interesa.
Spoljašnje je obaveštavanje kontrolnog organa i javnosti.

Član 12.
Unutrašnje obaveštavanje

Unutrašnje obaveštavanje se vrši na način uređen opštim aktom organa i organizacije.
Ako rukovodilac organa i organizacije nije doneo opšti akt o obaveštavanju, ili postupak unutrašnjeg obaveštavanja nije poznat, ili podnosilac obaveštenja ima razloga da sumnja da službena lica kojima se prema internom aktu podnosi obaveštenje o uzbunjivanju učestvuju u ugrožavanju javnog interesa, obaveštenje se može podneti neposredno rukovodiocu organa, odnosno organizacije.
Smatraće se da postupak unutrašnjeg obaveštavanja nije poznat ako u prostorijama i na internet stranici organa i organizacije nije na jasan i primetan način istaknuto obaveštenje o nadležnoj službi, telu ili licu za prijem i razmatranje obaveštenja o ugrožavanju javnog interesa.

Član 13.
Spoljašnje obaveštavanje

Spoljašnje obaveštavanje kontrolnom organu se vrši:
1. Za vreme trajanja postupka po unutrašnjem obaveštavanju, kada se on ne vodi u razumnom roku.
2. Po okončanom postupku po unutrašnjem obaveštavanju, kada davalac obaveštenja smatra da je taj postupak bio nepravilan.
3. kada davalac obaveštenja ima razumno uverenje da su službena lica kojima se prema unutrašnjem opštem aktu podnosi obaveštenje i rukovodilac organa i organizacije umešani u ugrožavanje javnog interesa,
4. kada je zakonom predviđena obaveza podnošenja obaveštenja o ugrožavanju javnog interesa neposredno kontrolnom organu.
5. Spoljašnje obaveštavanje javnosti se vrši:
6. Za vreme trajanja postupka po spoljašnjem obaveštavanju kontrolnom organu, kada se on ne vodi u razumnom roku.
7. Po okončanom postupku po spoljašnjem obaveštavanju kontrolnom organu, kada davalac obaveštenja smatra da je taj postupak bio nepravilan.
8. u slučaju neposredne pretnje životu, zdravlju i bezbednosti ljudi i opstanku biljnog i životinjskog sveta koje se može sprečiti samo spoljašnjim obaveštavanjem javnosti,
9. kada se obaveštavanje vrši objavljivanjem informacija za koje je propisana obaveza objavljivanja koja nije ispunjena.

Član 14.
Učešće u istraživanju ili anketi

Obaveštavanje o ugrožavanju javnog interesa koje se daje u anonimnom istraživanju, anketi ili u drugom poverljivom obraćanju ne smatra se uzbunjivanjem.
Davalac obaveštenja iz st. 1. ovog člana čiji je identitet otkriven uživa zaštitu od odmazde u skladu sa ovim zakonom.
Pravo na zašitu od odmazde iz prethodnog stava ovog člana ne isključuje pravo na naknadu štete zbog narušavanja poverljivosti.

Član 15.
Obaveze organa i organizacije

Svaki organ i organizacija dužan je donese opšti akt o obaveštavanju o ugrožavanju javnog interesa.
Opšti akt mora da sadrži određenje službenog lica ili službenih lica koji su zaduženi za prijem i razmatranje obaveštenja o ugrožavanju javnog interesa.
Organ i organizacija dužan je da na prigodan način, uključujući i na svojoj internet prezentaciji, učini dostupnim opšti akt iz stava 1. ovog člana svim zaposlenim i drugim licima koja dolaze u kontakt sa organom i organizacijom.
Organ i organizacija je obavezan da u roku od 15 dana a u hitnim slučajevima bez odlaganja, obavesti uzbunjivača o merama koje je preduzeo ili preduzima povodom uzbunjivanja.
Organ i organizacija je obavezan da obavesti uzbunjivača i o ishodu sprovođenja mera po njihovom okončanju, a najkasnije šest meseci od dana podnošenja obaveštenja.
Mere koje se preduzimaju moraju otkloniti ugrožavanje javnog interesa ako ga ima i sprečiti novo ili ponovljeno ugrožavanje.
Organ i organizacija ne sme sprovoditi radnje u cilju otkrivanja identiteta davaoca obaveštenja o ugrožavanju javnog interesa, osim kada se utvrdi da je obaveštenje bilo očigledno neistinito.

Član 16.
Obaveze kontrolnog organa

Kontrolni organ koji je primio obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa dužan je da postupi po obaveštenju u roku od 30 dana, a u hitnim slučajevima bez odlaganja, i da o tome obavesti podnosioca obaveštenja.
Ako organ kome je upućeno obaveštenje nije nadležan za proveru iznetih navoda, proslediće obaveštenje nadležnom organu u roku od 7 dana i o tome obavestiti podnosioca.
Hitni su slučajevi u kojima je podneto obaveštenje o neposrednoj opasnosti po život i zdravlje ljudi i opstanak biljnog i životinjskog sveta.
Nadležni organ je obavezan da po prijemu obaveštenja, ili kada mu ono postane poznato iz sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa svojim ovlašćenjima:
1. utvrdi istinitost navoda o ugrožavanju javnog interesa na koju je uzbunjivač ukazao i na koje pazi po službenoj dužnosti;
2. da preduzme mere na sprečavanju ugrožavanja;
3. da utvrdi ko je odgovoran za ugrožavanje, ako ga ima;
4. da pokrene odgovarajući postupak protiv odgovornog lica;
5. da, ako tome ima mesta, pokrene postupak za naknadu štete koja je nastala usled ugrožavanja javnog interesa;

Organ koji je primio anonimno obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa obavezan je da proveri navode iznete u obaveštenju ako je ugrožavanje javnog interesa potkrepljeno proverljivim podacima, odnosno dokazima.
Organ koji je primio obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa od lica koje je zahtevalo da njegov identitet ne bude saopšten van organa kojem se obratilo, a taj organ nije nadležan za postupanje po obaveštenju, ne sme bez pristanka podnosioca da obaveštenje prosledi nadležnom organu sem ako se obaveštenje odnosi na ugrožavanje života ili zdravlja ljudi i opstanka biljnog i životinjskog sveta ili izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna od pet ili više godina zatvora.

Glava IV
Zaštita i naknada štete
Član 17.
Opšte pravilo o zaštiti i naknadi štete

Ko pretrpi odmazdu ima pravo na prekid štetnih radnji, otklanjanje štetnih posledica odmazde i naknadu štete.
Umesto prava na otklanjanje posledica odmazde (povraćaj u pređašnje stanje), uzbunjivač odnosno povezano lice ima pravo da mu sud odredi pravičnu novčanu naknadu od lica koje je počinilo odmazdu.
Odmazdom se uvek smatra odluka organa i organizacije, nepovoljna po uzbunjivača ili povezano lice, kod koje se čin uzbunjivanja navodi kao razlog za donošenje odluke.

Član 18.
Teret dokazivanja

Kada je obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa podneto u skladu sa ovim zakonom, a radnja ili mera štetna po prava i na zakonu zasnovane interese podnosioca obaveštenja bude preduzeta posle podnošenja obaveštenja, na organu i organizaciji je teret dokazivanja da radnja ili mera ne predstavlja odmazdu ili da podnosilac obaveštenja nije postupao savesno.

Član 19.
Ograničenja u zaštiti

Ne smatra se uzbunjivanjem korišćenje pravnih lekova.
Uzbunjivač – poslovni saradnik organa i organizacije, prema kome se vrši odmazda u vidu neopravdanog raskida poslovne saradnje ili neopravdanog odbijanja ponude da se poslovna saradnja nastavi, uživa privremenu zaštitu na osnovu ovog zakona samo ako odmazdu vrši organ vlasti.
Uzbunjivač ne uživa privremenu zaštitu od odmazde u vidu neopravdanog odbijanja da se sa njim zasnuje radni odnos ili poslovna saradnja ili da mu se pruži određena usluga, osim ako je organ i organizacija obavezan da tu uslugu pruži.
Neizbor na funkciju ili položaj ne smatra se odmazdom.

Član 20.
Odmazda od strane trećih lica

Kada pravnu ili faktičku radnju na štetu uzbunjivača ili povezanog lica, odnosno drugog lica koje uživa zaštitu na osnovu ovog zakona ne vrši neposredno organ ili organizacija, već treća lica, ta radnja će se smatrati odmazdom ako uzbunjivač, povezano lice ili drugo lice dokaže vezu između organa, odnosno organizacije i trećih lica.

Glava V
Postupak zaštite uzbunjivača
Član 21.
Zaštita

Lice koje smatra da trpi odmazdu ima pravo na zaštitu pred sudom, odnosno drugim organom nadležnim da odlučuje o zakonitosti akta, mere ili radnje na njegovu štetu.
Zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe sudu zbog odmazde ili drugog pravnog sredstva drugom organu nadležnom za odlučivanje o zakonitosti akta, mere ili radnje za koju se tvrdi da je odmazda za uzbunjivanje.
Za suđenje po tužbi zbog odmazde nadležan je osnovni sud prema mestu vršenja odmazde, ako na osnovu drugog zakona nije nadležan drugi organ.
Ako je tužba zbog odmazde podneta protiv suda, nadležan je neposredno viši sud.
Rok za podnošenje tužbe zbog odmazde je 15 dana od dana saznanja za radnju ili meru preduzetu na štetu podnosioca tužbe, odnosno godinu dana od dana preduzimanja ili donošenja radnje ili mere.

Član 22.
Privremena zaštita

Lice koje je podnelo zahtev za zaštitu, ima pravo da, do donošenja odluke suda, odnosno drugog organa nadležnog za odlučivanje o tužbi za odmazdu, traži i privremenu zaštitu.
Privremenu zaštitu pruža sud nadležan za meritornu zaštitu.
Privremenu zaštitu sud pruža donošenjem privremenih mera.
ALTERNATIVA:
Privremenu zaštitu pruža Zaštitnik građana.

Član 23.
Podnošenje zahteva za privremenu zaštitu

Postupak privremene zaštite počinje podošenjem zahteva nadležnom organu.

Zahtev se podnosi u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik i na njega se ne plaća taksa.

Zahtev se podnosi najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja tužbe zbog odmazde.

Ukoliko su štetne posledice nastale donošenjem akta na štetu uzbunjivača i neprekidno traju u vreme podnošenja zahteva, zahtev se može podneti posledice traju, a najkasnije 6 meseci od dana donošenja akta.

U zahtevu se navode podaci o uzbunjivanju i podaci o odmazdi.

Uz zahtev se podnose dokazi za navode iz zahteva, kao i dokazi o pokretanju postupka meritorne zaštite.

Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjenosti drugih uslova za pružanje zaštite koji su propisani ovim zakonom.

Član 24.
Prethodno ispitivanje zahteva za privremenu zaštitu

Zaštitnik građana utvrđuje da li je zahtev blagovremen, uredan i da li sadrži dokaze za navode iz zahteva.
Ako je zahtev neblagovremen, Zaštitnik građana obustaviće postupak i o tome obavestiti podnosioca.
Ako je zahtev neuredan ili ne sadrži dokaze za navode iz zahteva, Zaštitnik građana će pisanim obaveštenjem pozvati podnosioca da u roku od 8 dana zahtev uredi, odnosno priloži potrebne dokeze, pod pretnjom obustave postupka.
Ako podnosilac zahteva ne uredi, odnosno dopuni zahtev ili ne priloži potrebne dokaze u naknadno ostavljenom roku, Zaštitnik građana će obustaviti postupak.

Član 25.
Pokretanje postupka privremene zaštite

Kad primi pravovremen, uredan, potpun zahtev potkrepljen dokazima ili podacima, Zaštitnik građana će pokrenuti postupak u kome utvrđuje:
1. Da li je podnosilac zahteva učinio obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa, odnosno, da li je takvo obaveštenje učinilo sa njim povezano lice, ili drugo lice zbog čijeg uzbunjivanja trpi odmazdu
2. Da li je obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa podneto u skladu sa odredbama ovog zakona
3. Da li postoji akt, radnja ili mera kojom se pogrošava radnopravni položaj ili na drugi način čini šteta pravima i na zakonu zasnovanim interesima uzbunjivača
4. Da li je akt, radnja ili mera iz st. 1. t. 3. ovog člana preduzeta nakon izvršenog uzbunjivanja i da li postoji razumno uverenje da je u pitanju odmazda
5. Da li je podnosilac zahteva pokrenuo postupak zaštite
6. Da li su ispunjeni posebni uslovi iz ovog zakona za pružanje privremene zaštite propisani za pojedine vidove uzbunjivanja.

Član 26.
Ovlašćenja Zaštitnika građana i obaveze organa

Organ i organizacija dužan je da odgovori na sve zahteve Zaštitnika građana, kao i da mu bez odlaganja stavi na uvid ili u roku koji odredi Zaštitnik građana dostavi sve tražene dokumente i obaveštenja.

Zaštitnik građana ovlašćen je da zatraži usmene ili pisane izjave od svih funkcionera, zaposlenih i drugih lica koje zatekne u prostorijama organa i organizacije kao i kod svih drugih lica koja vrše odmazdu.

Zaštitnik građana može, u naročito opravdanim slučajevima, da organu i organizaciji ne otkrije identitet podnosioca zahteva.

U vođenju postupka po zahtevu, Zaštitnik građana po potrebi sarađuje sa drugim organima javne vlasti i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja.

Organi vlasti i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja obavezni su da Zaštitniku građana na zahtev daju mišljenje o tome da li je zaista reč o obaveštavanju o ugrožavanju javnog interesa u roku od 15 dana i da na drugi način sarađuju sa Zaštitnikom građana u postupku po zahtevu za privremenu zaštitu uzbunjivača.

Član 27.
Prestanak odmazde nakon podnošenja zahteva za privremenu zaštitu

Ako organ i organizacija ili drugo lice koje vrši odmazdu otkloni štetne posledice ili pretnju štetnim posledicama po uzbunjivača u toku trajanja postupka pred Zaštitnikom građana, Zaštitnik građana će o tome obavestiti podnosioca pritužbe i ostaviti mu rok od 15 dana da se izjasni da li je takvim postupkom zadovoljan.

Po prijemu izjašnjenja, odnosno isteku roka od 15 dana Zaštitnik građana će odlučiti da li će postupak da obustavi ili će ga nastaviti.

Član 28.
Odluka Zaštitnika građana o zahtevu za privremenu zaštitu

Zaštitnik građana odlučiće o osnovanosti zahteva za privremenu zaštitu u roku od 30 dana od dana dostavljanja urednog zahteva.
Zaštitnik građana može da utvrdi da je zahtev osnovan ili da podnosioca zahteva obavesti da zahtev odbija.
Zaštitnik građana obrazlaže svoju odluku o osnovanosti zahteva.
Na odluku Zaštitnika građana o zahtevu za privremenu zaštitu nije dozvoljena žalba niti se protiv nje može voditi sudski spor.

Član 29.
Sadržaj privremene zaštite

Kada Zaštitnik građana utvrdi da je zahtev za privremenu zaštitu osnovan, svojom odlukom određuje akte, radnje i mere organa i organizacije za koje postoji razumno uverenje da predstavljaju odmazdu zbog uzbunjivanja i odlaže njihovo izvršenje.
Akti, mere i radnje čije izvršenje Zaštitnik građana može svojom odlukom odložiti posebno su:
1. izmena akta o sistematizaciji radnih mesta kojim se ukida radno mesto ili se menjaju opis i uslovi radnog mesta;
2. prekid radnog odnosa i druge disciplinske mere;
3. raskid ugovora o delu ili ugovora o poslovnoj saradnji;
4. premeštaj u drugo mesto rada, promena radnog mesta, radni zadaci koji nisu izričito propisani aktom o sistematizaciji radnih mesta ili koje zaposleni uobičajeno nije obavljao;
5. zabrana pristupa određenim podacima neophodnim za obavljanje radnih dužnosti;
6. uskraćivanje sredstva rada koje je prethodno korišćeno;
7. uvođenje novih procedura na radnom mestu podnosioca zahteva;
8. sprečavanje napredovanja i stručnog usavršavanja;
9. drugi akti, radnje i mere koje se neposredno odnose na uzbunjivača i povezano lice.
Zaštitnik građana može naložiti organu i organizaciji u kome se sprovodi odmazda da preduzme određene radnje na koje je ovlašćen, radi sprečavanja odmazde koju vrše zaposleni ili druga lica na čije postupanje može da ima uticaj.
Zaštitnik građana može svojom odlukom naložiti organu i organizaciji kod koga se sprovodi odmazda da preduzme radnje u korist uzbunjivača i povezanog lica.
Zaštitnik građana odluku o zahtevu za privremenu zaštitu dostavlja podnosiocu zahteva, organu i organizaciji kod koga je došlo do odmazde i organu kod koga se vodi postupak zaštite.
Organ koji vodi postupak meritorne zaštite nije vezan odlukom Zaštitnika građana po zahtevu za privremenu zaštitu.

Član 30.
Naknada štete zbog privremene zaštite

Organ i organizacija nemaju pravo naknade štete od Republike Srbije u slučaju da sud, odnosno drugi organ koji odlučuje o tužbi zbog odmazde donese konačnu odluku kojom se potvrđuje zakonitost akta, radnje ili mere, a Zaštitnik građana je u međuvremenu pružio privremenu zaštitu.

Član 31.
Shodna primena propisa

Ako to ovim zakonom nije drugačije propisano, u postupku po zahtevu za privremenu zaštitu uzbunjivača shodno se primenjuju odredbe Zakona o Zaštitniku građana.

Glava VI
Nagrada
Član 32.
Pravo na nagradu uzbunjivača

Organ i organizacija može nagraditi uzbunjivača zahvaljujući kojem je otklonjeno ugrožavanje javnog interesa, u skladu sa svojim opštim aktima i poslovnom politikom.
Uzbunjivač, čije je obaveštenje dovelo do pribavljanja javnih prihoda ili prihoda pravnog lica i preduzetnika, a taj prihod bi izostao da nije bilo uzbunjivanja ima pravo na novčanu nagradu od lica koje je ostvarilo prihod.
Uzbunjivač pravo da potražuje nagradu stiče od momenta pribavljanja prihoda iz st. 1. ovog člana i donošenja konačne odluke u postupku meritorne zaštite, ukoliko se takav postupak vodi.
Nagrada za uzbunjivača se određuje u odnosu na visinu pribavljenih prihoda umanjenih za nove i neposredne troškove i prema doprinosu uzbunjivača.
Nagrada ne može biti manja od 1% niti veća od 10% od pribavljenog prihoda.

Član 33.
Postupak za ostvarivanje nagrade zbog pribavljenih prihoda

Pravo na nagradu iz čl. 32. ostvaruje se podnošenjem zahteva pravnom licu ili preduzetniku koji je ostvario prihod, odnosno Vladi Srbije, Vladi AP Vojvodine, gradskom ili opštinskom veću, ukoliko je prihod ostvaren za odgovarajući budžet ili za javna preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, teritorijalna autonomija odnosno lokalna samouprava.
O zahtevu iz st. 1. ovog člana donosi se rešenje, primenom zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenjem iz st. 2 ovog člana određuje se rok za isplatu nagrade koji ne može biti duži od godinu dana.
Odluka o zahtevu iz st. 2. ovog člana je konačna u upravnom postupku i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Glava VII
KAZNENE ODREDBE
Krivična dela
Član 34.
Narušavanje prava uzbunjivača i drugih lica

Ko preduzme akt odmazde, ukoliko nisu ostvarena obeležja drugog težeg krivičnog dela,
kazniće se zatvorom do godinu dana.
Ako je akt odmazde doveo do teških posledica za oštećenog,
Učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Član 35.
Neizvršenje odluke u postupku privremene zaštite

Ko ne izvrši odluku Zaštitnika građana kojom se pruža privremena zaštita uzbunjivaču,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Ako lice iz st.1. ovog člana izvrši odluku, može se osloboditi od kazne.

Član 36.
Neovlašćeno otkrivanje identiteta uzbunjivača

Službeno ili odgovorno lice koje neovlašćeno otkrije identitet davaoca obaveštenja o ugrožavanju javnog interesa ili ko neovlašćeno sprovodi radnje u cilju otkrivanja identiteta davaoca obaveštenja o ugrožavanju javnog interesa,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Član 37.
Lažno uzbunjivanje

Ko da obaveštenje o navodnom ugrožavanju javnog interesa za koje zna da nije istinito, ukoliko nisu ostvarena obeležja drugog težeg krivičnog dela,
kazniće se zatvorom do godinu dana.

Prekršaji
Član 38.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj organ i organizacija koji je pravno lice:
1. ako ne donese opšti akt o obaveštavanju o ugrožavanju javnog interesa, odnosno ako ne učini dostupnim opšti akt u skladu sa ovim zakonom (član 15.)
2. ako u propisanom roku ne obavesti uzbunjivača o preduzetim merama i o ishodu sprovođenja mera (član 15.)
3. ako u propisanom roku ne dostavi tražene dokumente i obaveštenja Zaštitniku građana (član 26)

Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara službeno lice u organu ili odgovorno lice u pravnom licu.

Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara preduzetnik.

Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno, odnosno odgovorno lice u kontrolnom organu:
1. ako u propisanom roku ne postupi po obaveštenju o ugrožavanju javnog interesa, odnosno, ako u propisanom roku ne prosledi obaveštenje nadležnom organu (član 16)

Glava VIII
Prelazne i završne odredbe
Član 39.
Rok za donošenje opšteg akta

Organ i organizacija obavezan je da donese opšti akt iz člana 15. u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 40.
Izmena drugih propisa

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 38. st. 4. do 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Službeni glasnik Republike Srbije 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010),
Lica koja su na osnovu odredbi iz st. 1. ovog člana ostvarila pravo na zaštitu i pravo na naknadu štete, ta prava uživaju i nakon stupanja na snagu ovog zakona.

Član 41.
Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od …………

Ovde možete preuzeti dokument
  Model zakona.doc