Najteže doći do informacija o prisluškivanju građana

Iako je broj predmeta na koje nije stigao odgovor svega oko stotinak, što je u odnosu na tri i po hiljade podnetih zahteva mali broj, Šabić kaže da su upravo ti slučajevi i najdelikatniji jer su od najvećeg javnog interesa. Među njima je i zahtev o dostupnosti informacija o prisluškivanju. Dodatni problem u primeni Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja je u činjenici da nadzor nad njegovim sprovođenjem vrši Ministarstvo kulture koje, međutim, po Šabićevoj oceni, nema dovoljan kapacitet. Tako je poverenik ovom ministarstvu dostavio 760 predmeta sa elementima kršenja zakona, a ministarstvo je pokrenulo svega 15 prekršajnih postupaka.

– Bez odlaganja treba doneti i neke komplementarne zakone poput Zakona o klasifikaciji tajnih podataka, Zakona o zaštiti podataka ličnosti, Zakona o postupanju sa dosijeima iz tajne službe. Ali i odrediti neki drugi organ da vrši inspekcijski nadzor nad organima vlasti, jer Ministarstvo kulture nema dovoljne kapacitete. Nadzor se mora adekvatno sprovoditi jer se mora obezbediti da prekršioci zakona znaju da su ga prekršili – ističe Šabić.

Veći broj predmeta tokom 2006. godine, kako on dodaje, pokazuje da građani veruju ne samo u instituciju Poverenika već i u zakon.