„Посебно наглашавам да је озбиљан проблем то што не функционишу механизми надзора и одговорности. Повереникова служба је у пар стотина случајева до сада указивала на примере кршења права грађана или медија од стране власти, а да ниједан од њих још није процесуиран“, рекао је он.
Шабић је подсетио да је по закону у питању прекршај који предвиђа новчану казну и очекује да ће Влада Србије и посланици Скупштине Србије у врло кратком року омогућити да ти механизми почну да се примењују.
Истраживања која су урађена након 15 месеци рада канцеларије Повереника показала су да су Закон о слободном приступу информација од јавног значаја најмање користили медији, а највише грађани и невладине организације, рекао је Шабић. „Апелујем на медије да ту слику промене, јер верујем да имају значајну улогу у процесима демократизације и транзиције, моћ да закону дају озбиљнију шансу и жигошу сваки случај где се право крши, јер се бирократија јако плаши медија“, казао је он.
Извшни директор „Транспарентност Србије“ Немања Ненадић подсетио је да је мониторинг квалитета примене закона показао да 40 одсто републичких органа уопште не одговара на захтеве грађана, односно 60 одсто органа у локалним самоуправама. Према његовим речима, стање се сада поправило, јер су и сами резултати мониторинга утицали на органе „да се узбиље“. Истовремено, најчешће се дешава да орган власти који у првом року не одговори на захтев, то учини када добије жалбу.
Ненадић је позвао грађане, а посебно медије, да примењују закон, „јер он представља средство у борби против корупције и пружа снажну потпору осталим прописима који се тиме баве“.